Primena medikamenata u nehirurškoj fazi terapije obolelih od parodontopatije

Abstract

Uvod: Nakupljanje dentalnog biofilma izaziva imunski odgovor tkiva parodoncijuma, parodontitis, čiji je cilj eliminacija nadražaja i sprečavanje širenja lokalne inflamacije u sistemsku. Krajnji ishod ovog odgovora je eliminacija zahvaćenih zuba. Aktiviranjem imunskog odgovora dolazi do destrukcije ćelija parodoncijuma, oslobađanja fosfolipida ćelijske membrane, aktiviranja enzima fosfolipaze, čijom aktivnošću nastaju ikozanoidi, koje enzim ciklooksigenaza-2 dalje razlaže do prostaglandina E2, aktivatora procesa resorpcije alveolarne kosti. Terapija parodontitisa vrši se pre svega mehaničkim uklanjanjem dentalnog biofilma i drugih čvrstih zubnih naslaga, čemu je moguće pridružiti nesteroidne antiinflamatorne lekove koji blokiraju aktivnost ciklooksigenaze-2 suzbijajući resorpciju alveolarne kosti. Cilj: Cilj ovog istraživanja je da se ispitaju kratkoročni efekti primene meloksikama, preparata iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova, tokom etiološke faze lečenja obolelih od hronične forme parodontitisa na kliničke parametre zdravlja parodoncijuma, kao i na nivo medijatora koštane resorpcije – prostaglandina E2 u gingivalnoj tečnosti, i time ispita mogućnost primene novog protokola u svakodnevnoj praksi koji bi podrazumevao primenu meloksikama kao dodatnog sredstva u zaustavljanju inflamatornih i procesa resorpcije kosti u obolelom parodoncijumu. Materijal i metode: Istraživanje je obavljeno na Stomatolškom fakultetu u Pančevu i na Klinici za stomatologiju Vojnomedicinske Akademije u Beogradu na tri grupe ispitanika obolelih od hroničnog generealizovanog parodontitisa i jednoj grupi zdravih. U eksperimentalnoj grupi izvršena je jednoseansna mehanička terapija uz primenu meloksikama, u kontrolnoj grupi samo jednoseansna mehanička terapija i u drugoj kontrolnoj grupi višeseansna mehanička terapija. Mereni su klinički parametri plak indeks, gingivalni indeks, indeks krvarenja iz gingive, dubina parodontalnih džepova, nivo kliničkog pripoja. Uzorci gingivalne tečnosti su ispitivani ELISA testiranjem na prisustvo prostaglandina E2, pre i posle primenjene terapije. U grupi zdravih određen je osnovni nivo prostaglandina E2. Rezultati: Jednoseansna mehanička obrade parodontalnih džepova sa upotrebom meloksikama (eksperimentalna grupa) dovela je do visoko statistički značajnog (p < 0,001) smanjenja vrednosti plak indeksa, gingivalnog indeksa, indeksa krvarenja iz gingive, dubine parodontalnih džepova ukupno i u kategoriji dubokih parodontalnih džepova i nivoa kliničkog pripoja ukupno i u kategoriji početno dubokih parodontalnih džepova i koncentracije prostaglandina E2 u gingivalnoj tečnosti. Nije utvrđena statistički značajna promena kategorije plitkih parodontalnih džepova i nivoa kliničkog pripoja u početno plitkim parodontalnim džepovima (p > 0,05). Posle jednoseansne mehaničke obrade parodontalnih džepova bez upotrebe meloksikama (kontrolna grupa) došlo je do visoko statistički značajnog (p < 0,001) smanjenja vrednosti plak indeksa, gingivalnog indeksa, indeksa krvarenja iz gingive, dubine parodontalnih džepova ukupno i u kategoriji dubokih parodontalnih džepova i kategoriji plitkih parodontalnih džepova, nivoa kliničkog pripoja ukupno i u kategoriji početno dubokih parodontalnih džepova. Nije utvrđena statistički značajna promena nivoa kliničkog pripoja u početno plitkim parodontalnim džepovima (p > 0,05) ni koncentracije prostaglandina E2 u gingivalnoj tečnosti. Posle višeseansne mehaničke obrade parodontalnih džepova bez upotrebe meloksikama (druga kontrolna grupa) došlo je do visoko statistički značajnog (p < 0,001) smanjenja vrednosti plak indeksa, gingivalnog indeksa, indeksa krvarenja iz gingive, dubine parodontalnih džepova ukupno i u kategoriji dubokih parodontalnih džepova i kategoriji plitkih parodontalnih džepova, nivoa kliničkog pripoja ukupno i u kategoriji početno dubokih parodontalnih džepova i u kategoriji početno dubokih džepova. Nije utvrđena statistički značajna promena (p > 0,05) koncentracije prostaglandina E2 u gingivalnoj tečnosti. Koncentracija prostaglandina E2 u gingivalnoj tečnosti u grupi zdravih ispitanika bila je 13,87 ng/mL. Nađene su statistički značajne razlike u nivou dubine dubokih parodontalnih džepova i nivoa kliničkog pripoja u dubokim džepovima između eksperimentalne i kontrolne grupe i druge kontrolne grupe u oba slučaja u korist druge kontrolne grupe. Između eksperimentalne i kontrolne grupe nije bilo razlika u kliničkim parametrima. Zaključak: U delu dostupne literature meloksikam se preporučuje za upotrebu u etiološkoj fazi terapije hroničnog parodontitisa zbog svog pozitivnog dejstva kako na kliničke parametre tako i na koncentaciju prostaglandina E2. Međutim, u nekim istraživanjima postoje podaci koji ne potvrđuju opravdanost njegovog korišćenja. Iz tih razloga cilj ovog istraživanja bio je da se određenim kliničkim protokolom utvrdi da li postoji dovoljno dokaza za primenu meloksikama u etiološkoj fazi terapije obolelih od hroničnog parodontitisa. U ovom istraživanju, kada je dat kratkotrajno kao dodatna terapija jednoseansnoj mehaničkoj obradi parodontalnih džepova, meloksikam je doveo do značajnog smanjenja koncentracije prostaglandina E2 u gingivalnoj tečnosti i poboljšanja kliničkih parametara. Iz dobijenih rezultata proizilazi da se jednoseansna terapija obrade parodontalnih džepova kombinovana sa primenom meloksikama može primenjivati u svakodnevnoj praksi kao ravnopravna procedura, mada nema prednosti nad standardno korišćenim metodama lečenja.