Postupci zaštite od nasilja u porodici

Abstract

Насиље у породици представља сложени криминолошки, социолошки, виктимолошки, а пре свега кривичноправни изазов савремног друштва. Висока учесталост, озбиљне последице, како на непосредне, тако и на посредне жртве, тешкоће откривања и процесуирања учинилаца, чине да дата појава захтева неодложну друштвену рекацију. Премда се најчешће ова појава везује за партнерско насиље, феноменолошки посматрано значајан сегмент жртава представљају посебно вулнерабилне категорије, односно деца и стари. Физичко, сексуално, а посебно психолошко злостављање тако данас чини феноменолошки хетерогено поље најтежих облика угрожавања, који се у Србији годишње у десетинама случајева летално заврше. Управо из тог разлога законодавац је 2002. године изменама кривичног законодавства представио ново решење, сходно коме је насиље у породици представљено као засебно кривично дело. Неколико година касније, ове одредбе су новелиране, а сам феномен је регулисан и одредбама Породичног закона који је коначно понудио целовито решење породичноправне заштите. Поступци заштите од насиља у породици, предвиђени овим законом формулисани су са циљем обезбеђивања потпуније заштите жртава породичног насиља. Ипак, деценију од како је промулгиран Породични закон, овај феномен јасно перзистира у Србији са врло високом учесталошћу, а протективни каратер наведених мера у пракси је значајно релативизован. Сумирајући наведено, циљ овог рада представља анализа националних позитивно правних решења који се тичу насиља у породици, и то у сегменту кривичноправне и прекршајноправне заштите, односно посебно породичноправне заштите. Поред прегледа домаће легислативе, у раду ће се дати приказ међународноправних инструмената као и релевантних упоредноправних одредби, а са циљем сагледавања могућих концептуалних преузимања и унапређења националног оквира. Коначно, у другом делу рада, представиће се резултати истраживања које је спроведено на узорку правника и полицијских службеника, а које се односи на анализу ставова према постојећим моделима заштите од насиља у породици. Компарирајући дате групе испитаника, указаће се на најзначајније проблеме датог сегмента, као и могуће путеве побољшања заштите жртава насиља у породици. Узорком је обухваћено 222 испитаника, а добијени подаци упућују на значајне проблеме усклађености трипартитног модела заштите од насиља у породици, као и логичке, правнономотехничке и суштинске проблеме на нивоу кривичноматеријалног и породичног законодавства. Додатно, добијени резултати упућују на ставове стручњака према којима је потребно строжије државно правно реаговање, рестриктивнија казнена политика, као и развој ефективних механизама контроле извршења мера заштите од насиља у породици.

Nasilje u porodici predstavlja složeni kriminološki, sociološki, viktimološki, a pre svega krivičnopravni izazov savremnog društva. Visoka učestalost, ozbiljne posledice, kako na neposredne, tako i na posredne žrtve, teškoće otkrivanja i procesuiranja učinilaca, čine da data pojava zahteva neodložnu društvenu rekaciju. Premda se najčešće ova pojava vezuje za partnersko nasilje, fenomenološki posmatrano značajan segment žrtava predstavljaju posebno vulnerabilne kategorije, odnosno deca i stari. Fizičko, seksualno, a posebno psihološko zlostavljanje tako danas čini fenomenološki heterogeno polje najtežih oblika ugrožavanja, koji se u Srbiji godišnje u desetinama slučajeva letalno završe. Upravo iz tog razloga zakonodavac je 2002. godine izmenama krivičnog zakonodavstva predstavio novo rešenje, shodno kome je nasilje u porodici predstavljeno kao zasebno krivično delo. Nekoliko godina kasnije, ove odredbe su novelirane, a sam fenomen je regulisan i odredbama Porodičnog zakona koji je konačno ponudio celovito rešenje porodičnopravne zaštite. Postupci zaštite od nasilja u porodici, predviđeni ovim zakonom formulisani su sa ciljem obezbeđivanja potpunije zaštite žrtava porodičnog nasilja. Ipak, deceniju od kako je promulgiran Porodični zakon, ovaj fenomen jasno perzistira u Srbiji sa vrlo visokom učestalošću, a protektivni karater navedenih mera u praksi je značajno relativizovan. Sumirajući navedeno, cilj ovog rada predstavlja analiza nacionalnih pozitivno pravnih rešenja koji se tiču nasilja u porodici, i to u segmentu krivičnopravne i prekršajnopravne zaštite, odnosno posebno porodičnopravne zaštite. Pored pregleda domaće legislative, u radu će se dati prikaz međunarodnopravnih instrumenata kao i relevantnih uporednopravnih odredbi, a sa ciljem sagledavanja mogućih konceptualnih preuzimanja i unapređenja nacionalnog okvira. Konačno, u drugom delu rada, predstaviće se rezultati istraživanja koje je sprovedeno na uzorku pravnika i policijskih službenika, a koje se odnosi na analizu stavova prema postojećim modelima zaštite od nasilja u porodici. Komparirajući date grupe ispitanika, ukazaće se na najznačajnije probleme datog segmenta, kao i moguće puteve poboljšanja zaštite žrtava nasilja u porodici. Uzorkom je obuhvaćeno 222 ispitanika, a dobijeni podaci upućuju na značajne probleme usklađenosti tripartitnog modela zaštite od nasilja u porodici, kao i logičke, pravnonomotehničke i suštinske probleme na nivou krivičnomaterijalnog i porodičnog zakonodavstva. Dodatno, dobijeni rezultati upućuju na stavove stručnjaka prema kojima je potrebno strožije državno pravno reagovanje, restriktivnija kaznena politika, kao i razvoj efektivnih mehanizama kontrole izvršenja mera zaštite od nasilja u porodici.