Правна природа и сврха казне затвора

Abstract

Предмет истраживања овог рада представља теоријско и практично разматрање питања која су у корелацији са правном природом и сврхом казне затвора, као једне од најтежих и најзаступљенијих казни у систему кривичних санкција савремених кривичних законодавстава. Истраживање ове проблематике има циљ да у потпуности сагледа и размотри питање правне природе и сврхе казне затвора, почевши од њених историјских зачетака, односно од настанка ове казне и њене прве примене, па све до позитивноправних решења у најзначајнијим светским кривичним законодавствима, са посебним освртом на кривично законодавство Републике Србије. Научни циљ истраживања је у достизању новог нивоа сазнања о овом предмету истраживања који ће бити заснован на научној класификацији и објашњењу у теоријском и практичном смислу кроз разматрање и анализу. Друштвени циљ истраживања је у директној вези са научним циљем, у смислу да ће се са обезбеђивањем научних сазнања моћи додатно разумети предмет истраживања услед чега ће бити могуће предузети одређене мере од значаја за друштво, али и за развој области истраживања. Временско димензионирање предмета истраживања обухвата целокупни развој друштва почев од периода првобитне заједнице све до модерног друштва, односно до савремених законских решења. Просторно одређивање предмета је у зависности од временског димензионирања, па је тако робовласнички период просторно ограничен на египатско, кинеско, индијско, грчко и римско право. Период феудализма просторно је ограничен на германско и енглеско право, али и на утицај канонског права тог периода. Буржуаско-капиталистички период просторно је ограничен на француско и баварско право, док се у периоду социјализма просторно ограничење односи на совјетско законодавство. Затим, код упоредне анализе (о чему ће накнадно бити више речи) просторно ограничење односи се на позитивноправна решења најзначајнијих земаља континенталног и англосаксонског правног система, али и на земље бивше СФРЈ. Поред поменутог, потребно је поменути и просторно ограничење права Србије од средњовековног права све до савременог позитивног права. Савремена кривична законодавства не могу се замислити без постојања казне затвора, стога је неспорно јасан предмет овог истраживања, односно правнe природe и сврхe казне затвора. Посебан значај овог истраживања, у научно-теоријском и апликативном смислу, је у недовољној обрађености и минималној заступљености ове проблематике, посебно у домаћој литератури. Хипотеза овог истраживања директно се односи на предмет истраживања. У раду су постављене две генералне хипотезе на којима је засновано истраживање, а оне се односе а) на питање правне природе казне затвора и б) на питање сврхе казне затвора. Поред генералних хипотеза, у истраживању је постојала потреба и за две посебне хипотезе које су се развиле из предмета истраживања, а оне се односе а) на питање односа смртне казне и казне затвора и б) на питање односа телесних казни и казне затвора. Указане хипотезе су сагледане и анализиране са теоријских и практичних аспеката и то кроз предмет итраживања који је груписан у шест целина (глава). У првој глави разматра се питање појма и врста најтежих казни, са посебним сагледавањем појма и диференцирања кривичних санкција, појма и карактеристика за одређивање најтежих казни, врста казни и класификација најтежих казни, а затим телесне казне, смртне казне и казне затвора. У другој глави разматра се питање историјског развоја казне затвора, са посебним сагледавањем ове проблематике у првобитној заједници, робовласничком периоду, периоду феудализма, буржуаско-капиталистичком периоду, у периоду социјализма и на крају посебно су разматране савремене тенденције у развоју казне затвора. У трећој глави начињен је упоредно-правни приказ позитивноправних решења казне затвора у земљама континенталног правног система и то у Немачкој, Француској, Италији, Шпанији и Русији, затим у земљама англосаксонског правног система и то у Енглеској, Сједињеним Америчким Државама и у Аустралији, док је на крају упоредно-правни приказ начињен и у земљама бивше СФРЈ, односно у Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини, Македонији и Црној Гори. У четвртој глави разматра се криминолошко-пенолошко питање казне затвора, са посебним сагледавањем правне природе, циља и сврхе казне затвора, услова за њено изрицање и извршење, а затим и психолошке, социолошке и пенолошке аспекте ове казне. У петој глави разматра се питање развоја казне затвора у Републици Србији, почев од кривичног законодавства средњовековне Србије, кривичног законодавства Србије у време Првог српског устанка, затим у периоду од Другог српског устанка све до кривичног законодавства Србије за време Краљевине Југославије, кривичног законодавства Србије за време СФРЈ, СРЈ и СЦГ, а на крају посебно је сагледана правна природа и сврха казне затвора у позитивном кривичном законодавству Републике Србије. Након сагледавања целокупног истраживања, може се назначити да су полазне и посебне хипотезе потврђене, а у том процесу примењене су методе које чине домен општих методолошких приступа. Методе истраживања које су кориштене у овом раду су аналитички и синтетички метод разматрања теоријских и појединих практичних питања од значаја за предмет овог истраживања, историјски, упоредно-правни и позитивноправни метод је кориштен како би се у потпуности могао сагледати развој правне природе и сврхе казне затвора од периода првобитне заједнице до модерног друштва, а кориштен је и емпиријски и статистички метод како би се могли проверити теоријски закључци. Током процеса истраживања поменутим методама, разматрало се више радних хипотеза. Поред јасно препознатљивих из предмета истраживања, постојале су још и оне које су се односиле на међусобну повезаност и однос казне затвора са смртном казном и телесним казнама. Истраживање је започето сагледавањем и анализирањем филозофских ставова о људској потреби за кажњавањем, односно о сврси кажњавања, почевши од периода формирања првих друштвених заједница, које је у нераскидивој вези са првим облицима кажњавања, међу којимa спадају смртна казна и телесне казне. Иако су ова два облика кажњавања задржана у појединим савременим законодавствима, једна од њихових заједничких карактеристика, посебно у ранијим периодима развоја друштва, представља сам начин извршења ових казни. Развојем друштва и учесталим применама сурових начина кажњавања довело је до постепеног стварања новог облика кажњавања, чија је једина карактеристика била што је представљало хуманији начин кажњавања. Истраживањем развоја и многих питања од значаја за смртну казну и телесне казне, може се закључити да је казна затвора (казна лишења слободе), настала као потреба за хуманизацијом поменутих казни. Лишење слободе, историјски посматрано, постојало је и пре „прве изречене“ казне затвора, с тим да оно није имало облик кажњавања већ облик задржавања окривљеног до кажњавања или измирења предвиђених обавеза. Из поменутог се може видети суштинска повезаност ових казни и самим тим не може се замислити разматрање овог предмета истраживања без посебног разматрања разлога из којих је настала казна затвора, као облик кажњавања, односно без разматрања и анализирања смртне казне и телесних казни. Казна затвора која је неспорно била хуманија у односу на смртну казну и телесне казне, посматрано са савременог становишта и даље је представљало веома нехумани начин кажњавања, при чему се мисли на начин извршења ове казне. Током развоја казне затвора, условно речено, може се сматрати да су једине промене настале управо по питању њене хуманизације. Савремени облици извршења ове казне и даље су изложени критичком мишљењу посебно по питању негативних ефеката на осуђена лица током и након издржавања казне затвора. С обзиром да казна затвора представља основну казну у систему кривичних санкција савремених кривичних законодавстава и у онима у којима се и даље примењује смртна казна и телесне казне, у истраживању су разматрана и анализирана кривичноправна решења значајних кривичних законодавстава како би се могао разумети значај и потреба за овом казном у различитим друштвима, односно у различитим правним системима. Казна затвора представља основну кривичну санкцију у позитивном праву Републике Србије, а њено постојање у законодавном систему може се видети и у најстаријим сачуваним писаним правним документима, што додатно представља посебан значај овог предмета истраживања. Развој казне затвора, кроз развој друштва и промене друштвених система, сагледан је као засебно питање, али и у корелацији са смртном казном и телесним казнама. За разматрање и анализирање правне природе и сврхе казне затвора, у позитивном праву Републике Србије, првенствено су кориштена законска решења која се односе на ову проблематику, затим у разматрање су узети и многи критички ставови из савремене теорије, а на крају овог дела истраживања са посебном пажњом су размотрени и анализирани значајнији статистички показатељи који се односе на предмет истраживања. Додатно истраживање предмета овог рада имало је облик научног испитивања, односно спроведено је прикупљање података анкетом и интервјуом. За спровођење анкете кориштене су две врсте упитника са идентичном садржином, с тим да је један био у штампаном облику, а други у електронском. Спроведена анкета је имала више циљева и то да се на узорку испитаника прикупе подаци о томе у којој мери испитаници знају које су све казне предвиђене Кривичним закоником Републике Србије и који закон предвиђа општи минимум и максимум казне затвора (за основне и теже облике кривичних дела). Значај ових питања разматран је са становишта односа казне затвора и генералне превенције. Затим, у анкети су била постављена питања која се односе на прикупљање података испитаника о њиховом мишљењу да ли је (законом предвиђен, а у упитнику назначен) распон казне затвора за кривична дела убиства, силовања и разбојништва сразмеран у односу на тежину тих кривичних дела, на основу чега може да се размотри какву реакцију ова кривична дела изазивају у друштву, односно какав је однос испитаника према овим кривичним делима. У последњем делу упитника, циљ предвиђених питања је био да се прикупе мишљења испитаника да ли су за увођење казне доживотног затвора, телесних казни и смртне казне у кривично законодавство Републике Србије, при чему су испитаници додатно могли да укажу за која би кривична дела ове казне, по њиховом мишљењу, требало предвидети. Ова питања су имала циљ да се након анализирања података може сагледати однос испитаника према наведеним казнама, јер се оне предвиђају у кривичним законодавствима широм света. У научном испитивању анкетом учествовало је две стотине и шеснаест испитаника. Од укупног броја анкета 51% је спроведено у електронском облику, док је 49% било у штампаном облику. Интервју као техника испитивања који је заснован на научном разговору, спроведен је са једним испитаником. Основни циљ овог дела истраживања био је да се прикупе значајни подаци и субјективна мишљења испитаника о односу, тј. утицају казне затвора на специјалну превенцију. Закључци који су произишли из разговора са испитаником представљају посебан значај и допринос предмету овог истраживања.

Predmet istraživanja ovog rada predstavlja teorijsko i praktično razmatranje pitanja koja su u korelaciji sa pravnom prirodom i svrhom kazne zatvora, kao jedne od najtežih i najzastupljenijih kazni u sistemu krivičnih sankcija savremenih krivičnih zakonodavstava. Istraživanje ove problematike ima cilj da u potpunosti sagleda i razmotri pitanje pravne prirode i svrhe kazne zatvora, počevši od njenih istorijskih začetaka, odnosno od nastanka ove kazne i njene prve primene, pa sve do pozitivnopravnih rešenja u najznačajnijim svetskim krivičnim zakonodavstvima, sa posebnim osvrtom na krivično zakonodavstvo Republike Srbije. Naučni cilj istraživanja je u dostizanju novog nivoa saznanja o ovom predmetu istraživanja koji će biti zasnovan na naučnoj klasifikaciji i objašnjenju u teorijskom i praktičnom smislu kroz razmatranje i analizu. Društveni cilj istraživanja je u direktnoj vezi sa naučnim ciljem, u smislu da će se sa obezbeđivanjem naučnih saznanja moći dodatno razumeti predmet istraživanja usled čega će biti moguće preduzeti određene mere od značaja za društvo, ali i za razvoj oblasti istraživanja. Vremensko dimenzioniranje predmeta istraživanja obuhvata celokupni razvoj društva počev od perioda prvobitne zajednice sve do modernog društva, odnosno do savremenih zakonskih rešenja. Prostorno određivanje predmeta je u zavisnosti od vremenskog dimenzioniranja, pa je tako robovlasnički period prostorno ograničen na egipatsko, kinesko, indijsko, grčko i rimsko pravo. Period feudalizma prostorno je ograničen na germansko i englesko pravo, ali i na uticaj kanonskog prava tog perioda. Buržuasko-kapitalistički period prostorno je ograničen na francusko i bavarsko pravo, dok se u periodu socijalizma prostorno ograničenje odnosi na sovjetsko zakonodavstvo. Zatim, kod uporedne analize (o čemu će naknadno biti više reči) prostorno ograničenje odnosi se na pozitivnopravna rešenja najznačajnijih zemalja kontinentalnog i anglosaksonskog pravnog sistema, ali i na zemlje bivše SFRJ. Pored pomenutog, potrebno je pomenuti i prostorno ograničenje prava Srbije od srednjovekovnog prava sve do savremenog pozitivnog prava. Savremena krivična zakonodavstva ne mogu se zamisliti bez postojanja kazne zatvora, stoga je nesporno jasan predmet ovog istraživanja, odnosno pravne prirode i svrhe kazne zatvora. Poseban značaj ovog istraživanja, u naučno-teorijskom i aplikativnom smislu, je u nedovoljnoj obrađenosti i minimalnoj zastupljenosti ove problematike, posebno u domaćoj literaturi. Hipoteza ovog istraživanja direktno se odnosi na predmet istraživanja. U radu su postavljene dve generalne hipoteze na kojima je zasnovano istraživanje, a one se odnose a) na pitanje pravne prirode kazne zatvora i b) na pitanje svrhe kazne zatvora. Pored generalnih hipoteza, u istraživanju je postojala potreba i za dve posebne hipoteze koje su se razvile iz predmeta istraživanja, a one se odnose a) na pitanje odnosa smrtne kazne i kazne zatvora i b) na pitanje odnosa telesnih kazni i kazne zatvora. Ukazane hipoteze su sagledane i analizirane sa teorijskih i praktičnih aspekata i to kroz predmet itraživanja koji je grupisan u šest celina (glava). U prvoj glavi razmatra se pitanje pojma i vrsta najtežih kazni, sa posebnim sagledavanjem pojma i diferenciranja krivičnih sankcija, pojma i karakteristika za određivanje najtežih kazni, vrsta kazni i klasifikacija najtežih kazni, a zatim telesne kazne, smrtne kazne i kazne zatvora. U drugoj glavi razmatra se pitanje istorijskog razvoja kazne zatvora, sa posebnim sagledavanjem ove problematike u prvobitnoj zajednici, robovlasničkom periodu, periodu feudalizma, buržuasko-kapitalističkom periodu, u periodu socijalizma i na kraju posebno su razmatrane savremene tendencije u razvoju kazne zatvora. U trećoj glavi načinjen je uporedno-pravni prikaz pozitivnopravnih rešenja kazne zatvora u zemljama kontinentalnog pravnog sistema i to u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Španiji i Rusiji, zatim u zemljama anglosaksonskog pravnog sistema i to u Engleskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i u Australiji, dok je na kraju uporedno-pravni prikaz načinjen i u zemljama bivše SFRJ, odnosno u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Crnoj Gori. U četvrtoj glavi razmatra se kriminološko-penološko pitanje kazne zatvora, sa posebnim sagledavanjem pravne prirode, cilja i svrhe kazne zatvora, uslova za njeno izricanje i izvršenje, a zatim i psihološke, sociološke i penološke aspekte ove kazne. U petoj glavi razmatra se pitanje razvoja kazne zatvora u Republici Srbiji, počev od krivičnog zakonodavstva srednjovekovne Srbije, krivičnog zakonodavstva Srbije u vreme Prvog srpskog ustanka, zatim u periodu od Drugog srpskog ustanka sve do krivičnog zakonodavstva Srbije za vreme Kraljevine Jugoslavije, krivičnog zakonodavstva Srbije za vreme SFRJ, SRJ i SCG, a na kraju posebno je sagledana pravna priroda i svrha kazne zatvora u pozitivnom krivičnom zakonodavstvu Republike Srbije. Nakon sagledavanja celokupnog istraživanja, može se naznačiti da su polazne i posebne hipoteze potvrđene, a u tom procesu primenjene su metode koje čine domen opštih metodoloških pristupa. Metode istraživanja koje su korištene u ovom radu su analitički i sintetički metod razmatranja teorijskih i pojedinih praktičnih pitanja od značaja za predmet ovog istraživanja, istorijski, uporedno-pravni i pozitivnopravni metod je korišten kako bi se u potpunosti mogao sagledati razvoj pravne prirode i svrhe kazne zatvora od perioda prvobitne zajednice do modernog društva, a korišten je i empirijski i statistički metod kako bi se mogli proveriti teorijski zaključci. Tokom procesa istraživanja pomenutim metodama, razmatralo se više radnih hipoteza. Pored jasno prepoznatljivih iz predmeta istraživanja, postojale su još i one koje su se odnosile na međusobnu povezanost i odnos kazne zatvora sa smrtnom kaznom i telesnim kaznama. Istraživanje je započeto sagledavanjem i analiziranjem filozofskih stavova o ljudskoj potrebi za kažnjavanjem, odnosno o svrsi kažnjavanja, počevši od perioda formiranja prvih društvenih zajednica, koje je u neraskidivoj vezi sa prvim oblicima kažnjavanja, među kojima spadaju smrtna kazna i telesne kazne. Iako su ova dva oblika kažnjavanja zadržana u pojedinim savremenim zakonodavstvima, jedna od njihovih zajedničkih karakteristika, posebno u ranijim periodima razvoja društva, predstavlja sam način izvršenja ovih kazni. Razvojem društva i učestalim primenama surovih načina kažnjavanja dovelo je do postepenog stvaranja novog oblika kažnjavanja, čija je jedina karakteristika bila što je predstavljalo humaniji način kažnjavanja. Istraživanjem razvoja i mnogih pitanja od značaja za smrtnu kaznu i telesne kazne, može se zaključiti da je kazna zatvora (kazna lišenja slobode), nastala kao potreba za humanizacijom pomenutih kazni. Lišenje slobode, istorijski posmatrano, postojalo je i pre „prve izrečene“ kazne zatvora, s tim da ono nije imalo oblik kažnjavanja već oblik zadržavanja okrivljenog do kažnjavanja ili izmirenja predviđenih obaveza. Iz pomenutog se može videti suštinska povezanost ovih kazni i samim tim ne može se zamisliti razmatranje ovog predmeta istraživanja bez posebnog razmatranja razloga iz kojih je nastala kazna zatvora, kao oblik kažnjavanja, odnosno bez razmatranja i analiziranja smrtne kazne i telesnih kazni. Kazna zatvora koja je nesporno bila humanija u odnosu na smrtnu kaznu i telesne kazne, posmatrano sa savremenog stanovišta i dalje je predstavljalo veoma nehumani način kažnjavanja, pri čemu se misli na način izvršenja ove kazne. Tokom razvoja kazne zatvora, uslovno rečeno, može se smatrati da su jedine promene nastale upravo po pitanju njene humanizacije. Savremeni oblici izvršenja ove kazne i dalje su izloženi kritičkom mišljenju posebno po pitanju negativnih efekata na osuđena lica tokom i nakon izdržavanja kazne zatvora. S obzirom da kazna zatvora predstavlja osnovnu kaznu u sistemu krivičnih sankcija savremenih krivičnih zakonodavstava i u onima u kojima se i dalje primenjuje smrtna kazna i telesne kazne, u istraživanju su razmatrana i analizirana krivičnopravna rešenja značajnih krivičnih zakonodavstava kako bi se mogao razumeti značaj i potreba za ovom kaznom u različitim društvima, odnosno u različitim pravnim sistemima. Kazna zatvora predstavlja osnovnu krivičnu sankciju u pozitivnom pravu Republike Srbije, a njeno postojanje u zakonodavnom sistemu može se videti i u najstarijim sačuvanim pisanim pravnim dokumentima, što dodatno predstavlja poseban značaj ovog predmeta istraživanja. Razvoj kazne zatvora, kroz razvoj društva i promene društvenih sistema, sagledan je kao zasebno pitanje, ali i u korelaciji sa smrtnom kaznom i telesnim kaznama. Za razmatranje i analiziranje pravne prirode i svrhe kazne zatvora, u pozitivnom pravu Republike Srbije, prvenstveno su korištena zakonska rešenja koja se odnose na ovu problematiku, zatim u razmatranje su uzeti i mnogi kritički stavovi iz savremene teorije, a na kraju ovog dela istraživanja sa posebnom pažnjom su razmotreni i analizirani značajniji statistički pokazatelji koji se odnose na predmet istraživanja. Dodatno istraživanje predmeta ovog rada imalo je oblik naučnog ispitivanja, odnosno sprovedeno je prikupljanje podataka anketom i intervjuom. Za sprovođenje ankete korištene su dve vrste upitnika sa identičnom sadržinom, s tim da je jedan bio u štampanom obliku, a drugi u elektronskom. Sprovedena anketa je imala više ciljeva i to da se na uzorku ispitanika prikupe podaci o tome u kojoj meri ispitanici znaju koje su sve kazne predviđene Krivičnim zakonikom Republike Srbije i koji zakon predviđa opšti minimum i maksimum kazne zatvora (za osnovne i teže oblike krivičnih dela). Značaj ovih pitanja razmatran je sa stanovišta odnosa kazne zatvora i generalne prevencije. Zatim, u anketi su bila postavljena pitanja koja se odnose na prikupljanje podataka ispitanika o njihovom mišljenju da li je (zakonom predviđen, a u upitniku naznačen) raspon kazne zatvora za krivična dela ubistva, silovanja i razbojništva srazmeran u odnosu na težinu tih krivičnih dela, na osnovu čega može da se razmotri kakvu reakciju ova krivična dela izazivaju u društvu, odnosno kakav je odnos ispitanika prema ovim krivičnim delima. U poslednjem delu upitnika, cilj predviđenih pitanja je bio da se prikupe mišljenja ispitanika da li su za uvođenje kazne doživotnog zatvora, telesnih kazni i smrtne kazne u krivično zakonodavstvo Republike Srbije, pri čemu su ispitanici dodatno mogli da ukažu za koja bi krivična dela ove kazne, po njihovom mišljenju, trebalo predvideti. Ova pitanja su imala cilj da se nakon analiziranja podataka može sagledati odnos ispitanika prema navedenim kaznama, jer se one predviđaju u krivičnim zakonodavstvima širom sveta. U naučnom ispitivanju anketom učestvovalo je dve stotine i šesnaest ispitanika. Od ukupnog broja anketa 51% je sprovedeno u elektronskom obliku, dok je 49% bilo u štampanom obliku. Intervju kao tehnika ispitivanja koji je zasnovan na naučnom razgovoru, sproveden je sa jednim ispitanikom. Osnovni cilj ovog dela istraživanja bio je da se prikupe značajni podaci i subjektivna mišljenja ispitanika o odnosu, tj. uticaju kazne zatvora na specijalnu prevenciju. Zaključci koji su proizišli iz razgovora sa ispitanikom predstavljaju poseban značaj i doprinos predmetu ovog istraživanja.

The subject matter of this research is theoretical and practical elaboration of the issues which are in correlation with the legal nature and the purpose of prison sentence, as one of the most severe and most common sentences in the system of criminal sanctions of contemporary criminal legislations. The aim of the research of this issue is to give a complete insight into the questions of the legal nature and purpose of prison sentence, starting from its historical beginnings, i.e. the beginning of this sentence and its first use, over to applicable legal resolutions in important criminal legislation in the world, with special emphasis on the criminal legislation of the Republic of Serbia. The scientific aim of the research is to reach a new level of the knowledge in this research subject matter which is based on scientific classification and explanation in theoretical and practical sense by examination and analysis. The social aim of the research is in direct connection with the scientific aim, meaning that the subject matter of the research will be understood better by providing scientific knowledge, and which will consequently enable taking certain measures significant for the society, as well as for the development in the field of research. Time dimensioning of the subject matter encompasses the entire development of the society starting from the period of the primitive community over to the modern society, i.e, over to contemporary legal regulations. Spatial determination of the subject matter depends on the time dimensioning, thus the slave-holding period is limited to Egyptian, Chinese, Indian, Greek and Roman law. The period of feudalism is limited to German and English law, but also to the canon law of that period. The bourgeoisie-capitalistic period je spatially limited to French and Bavarian law, whereas the spatial limitation in the period of socialism refers to the Soviet legislation. Moreover, in terms of comparative analysis (more about it later in the text), spatial limitation refers to applicable legal resolutions of the most important countries of the continental and Anglo-Saxon legal system, but also to the countries of the former SFRY. In addition, the spatial limitation of the law of Serbia from the medieval law over to the contemporary positive law also needs to be mentioned. Contemporary criminal legislation cannot be imagined without the existence of prison sentence, which makes the subject matter of this research indisputable, as well as the legal nature and purpose of prison sentence. Special significance of this research, in scientific-theoretical and applicative sense, is the insufficient elaboration and minimal presence of this issue, especially in domestic literature. The hypothesis of this research relates directly to the research subject matter. Two general hypotheses are set in the thesis on which the research is based. They refer to: a) the issue of legal nature of prison sentence and b) the issue of the purpose of prison sentence. In addition to the general hypotheses, there was a need for two special hypotheses, which resulted from the subject matter of the research and which refer to: a) the issue of relationship between capital punishment and prison sentence and b) the issue of relationship between corporal punishment and prison sentence. The hypotheses pointed out are overviewed and analysed from theoretical and practical aspects, through the research subject matter which is grouped into six parts (chapters). The issue of the concept and type of the most severe punishment is discussed in chapter one, with special insight into the concept and differentiation of criminal sanctions, the concept and characteristics for determining the most sever punishments, types of punishment and classification of the most severe punishments, followed by corporal punishment, capital punishment and prison sentence. In chapter two the issue of the historical development of the prison sentence is discussed, with special insight into this issue in the primitive community, slave-holding period, feudalism period, bourgeois-capitalistic period, period of socialism and finally a special insight into contemporary tendencies in the development of prison sentence. In chapter three there is a comparative legal review of the applicable legal resolutions of prison sentence in the countries of the continental legal system, such as: Germany, France, Italy, Spain and Russia, followed by the countries of the Anglo-Saxon legal system, such as: England, United States of America and Australia, and finally a comparative legal review made in the countries of ex SFRY, i.e. Slovenia, Croatia, Bosnia and Herzegovina, Macedonia and Montenegro. In chapter four criminalistic-penal issue of prison sentence is discussed, with special insight into legal nature, aim and purpose of prison sentence, requirements for it to be passed and executed, and also psychological, sociological and penal aspects of this sentence. In chapter five the issue of the development of prison sentence in the Republic of Serbia is discussed, starting from the criminal legislation of the medieval Serbia, criminal legislation of Serbia at the time of the Frist Serbian Uprising, following the period of the Second Serbian Uprising over to the criminal legislation of Serbia during the time of the Kingdom of Yugoslavia, the criminal legislation of Serbia during the time of SFRY, FRY and SMN, and finally the legal nature and purpose of prison sentence in applicable criminal legislation in the Republic of Serbia is specially reviewed. After reviewing the entire research, it can be concluded that the initial and special hypotheses have been confirmed, and in that process the methods making the field of general methodological approach were applied. The research methods that were used in this paper are analytical and synthetic method of reviewing of theoretical and individual practical issues significant for the subject matter of this research, historical, comparative legal and applicable legal method was used so as to fully review the development of legal nature and purpose of prison sentence from the period of primitive community over to modern society. Empirical and statistical method was used, so as to check theoretical conclusions. During the process of researching with the said methods, more draft hypotheses were reviewed. Apart from those clearly recognisable from the research subject matter, there were also the hypotheses that referred to the mutual connectivity and relationship of prison sentence with capital punishment and corporal punishment. The research was initiated by reviewing and analysing philosophical stances on human need for punishing, i.e. on the purpose of punishing, starting from the period of forming the first communities, which are in an unbreakable bond with the fist form of punishing, among which there are capital and corporal punishment. Though these two forms of punishment are still present in some contemporary legislations, one of their common characteristics, especially in earlier periods of the development of the society, presents the mere way of the execution of these punishments. The development of society and frequent applications of severe ways of punishment lead to gradual creation of a new way of punishment, whose sole characteristic was that it represented a more humane way of punishment. By researching the development and many other issues of importance to capital punishment and corporal punishment, it can be concluded that prison sentence (deprivation of liberty), came to life as a need to humanise the mentioned punishments. Deprivation of liberty, historically speaking, existed even before “the first passing” of the prison sentence, except it did not have a punitive form, but a form of keeping the defendant until the punishment or settling the stipulated obligations. One can see from the aforementioned the essential connection of these punishments and thus one cannot imagine looking into this subject matter without a special insight of reasons out of which capital punishment arose, as a means of punishment, that is, without looking into and analysing capital and corporal punishment. Prison sentence was indisputably more humane with respect to capital and corporal punishment, looking at it from a contemporary viewpoint and it still represented a very inhumane way of punishment, with regard to the execution of this punishment. With the development of prison sentence, it can be construed hypothetical that the only changes occurred precisely in terms of its humanisation. Contemporary ways of executing this punishment are still exposed to the critical opinion, especially in terms of the negative effects to the convicted persons during and after serving the sentence. Bearing in mind that prison sentence represents a basic sentence in the system of criminal sanctions of the contemporary criminal legislations and in those in which where capital and corporal punishment are still exercised, this research looks into and analyses criminal legal resolutions of significant criminal legislation so as to understand the importance and the need for this punishment in different societies, that is, in different legal systems. Prison sentence represents a basic criminal sanction in the applicable law of the Republic of Serbia, and its existence in the legislative system can also be seen in the oldest saved written legal documents, which presents an additional importance of this research subject matter. The development of the prisons sentence, through the development of society and change of the social systems, was given insight into as a separate issue but not in correlation with capital or corporal punishment. In order to look into and analyse the legal nature and the purpose of prison sentence in the applicable law in the Republic of Serbia, the legal regulations referring to this issue were used primarily, followed by many critical stances from contemporary theory that were looked into, and at the end of this part of the research significant statistical indexes referring to the research subject matter were looked into and analysed with special attention. An additional research of the subject matter of this thesis had the form of a scientific questionnaire, that is, the data collection was carried out by means of surveys and interviews. To carry out the survey, two types of questionnaires were used with identical contents, except one was printed and the other was electronic. The carried out survey had more aims, which was to collect the data on a sample of respondents on to which extent the respondents know what the sentences are stipulated by the Criminal Code of the Republic of Serbia and which law provides for the general minimum and the maximum of a prison sentence (for basic and serious cases of criminal offences). The importance of these issues was looked into from the viewpoint of the relationship of prison sentence and general prevention. There were also questions given in the survey relating to gathering the data of the respondents about their opinion on whether the sentence range (provided for by the law and specified in the survey) for the offences such as murder, rape or robbery is in proportion with the seriousness of those offences, based on which it can be discussed what kind of a reaction these offences cause in the society, meaning what is the relationship of the respondents towards these offences. In the last part of the survey, the aim of the questions was to gather opinions of the respondents on whether they are for in favour of introducing of lifetime sentence, corporal punishments and capital punishment in the criminal legislation of the Republic of Serbia, except the respondents could additionally point out for which criminal offence there should be a sentence provided for. The aim of these questions was to look into the relationship of the respondents in terms of the sentences mentioned, after analysing the data, because they are provided for in criminal legislations worldwide. Two hundred and sixteen respondents took part in the scientific research by a survey. Of the total number of surveys, 51% was carried out in electronic form and 49% was carried out in printed form. The interview as a research technique which is based on a scientific conversation was carried out with one respondent. The main aim of this part of research was to gather significant data and subjective opinions of the respondents, i.e. the influence of the prison sentence to a special prevention. The conclusions that were drawn from the conversation with the respondent represent a special significance and contribution to the subject matter of this research.