Акумулација угљеника и азота у органској простирци, шумском земљишту и шумској биомаси

Abstract

У овом раду је истраживан значај и количине угљеника и азота у шумском екосистему: у шумској простирци, шумском земљишту и шумској биомаси. Шумски екосистем поред многобројних својих функција има и изузетно значајну ако не и најзначајнију функцију складиштења угљеника, који се налази заробљен у органској простирци, шумском земљишту и шумској биомаси и то надземном (стабло и гране) и подземном делу (корење). Овако „заробљен“ угљеник не доспева до атмосфере и дирекно утиче на смањење емисије штетног СО2. Исто тако велики значај шумски екосистем има и у складиштењу азота, с том разликом што је азот складиштен у земљишту и одатле га биљке узимају својим кореновим системом, док угљеник, биљке узимају из атмосфере у облику СО2, тако што гомилају (складиште ) угљеник а ослобађају кисеоник. Поред ове изузетно важне функције шума има функцију производње биомасе, која спада у најстарији облик за човека прихватљиве енергије а коју су у доба индустријске револуције, потиснула фосилна горива. Несумљиво је да шумска биомаса као обновљиви извор енергије мора да нађе своје место и да се кроз трајно газдовање шумом обезбеди трајни и стабилни извор обновљиве енергије који ће и у погледу емисије СО2 бити неутралан јер се из шуме узима само пројектовани етат, а количина СО2 која се испушта у атмосферу, једнака је количини коју је биљка током свог животног циклуса упила. Потребно је дати одговор како повећати количине биомасе које се могу, користити као обновљиви извор енергије и истовремено повећати количине ускладиштеног угљеника. Одговор је једноставан, само уз рационално коришћење шумског земљишта, где се све површине морају кроз процес пошумљавања привести својој намени и кроз редовне шумско узгојне мере могуће је постепено повећавати запремину шумске биомасе а тиме и повећавати количине ускладиштеног угљеника.