Теоријски аспекти превођења књижевности за децу са становишта студија културе

Abstract

Предмет истраживања ове докторске дисертације јесте преводна дечја књижевност објављивана у Југославији на српском језику током друге половине двадесетог века (1945-1990). Метод анализе јесте метод компаративног проучавања књижевности, уз ослањање на савремене теорије превођења и теоретске радове о превођењу посвећене књижевности за децу, док је теоретски оквир рада заснован пре свега на достигнућима савремених студија културе. Анализа корпуса сведена је на неколико дела одабраних према критеријумима вишеструких превода, постојања рецепције превода, али и (а)типичности проучаваних појава. Студије културе су изабране за теоријски оквир због флексибилности, која омогућава да се као предмет проучавања поетика превођења за децу посматра, мање са лингвистичке или психолошке стране, а претежно уз анализу педагошких и преводилачких норми које су одређивале преводну књижевност за децу након Другог светског рата. Пружен је кратки осврт на развој, циљеве и главне представнике студија културе. Скреће се пажња и на значај концепта превођења у студијама културе, али и на померање значења тог термина...

The research object of this doctoral thesis is a corpus of translations of children‘s literature, published in Serbian in Yugoslavia during the second half of the twentieth century (1945-1990). Comparative literature research was selected as the method of analysis, together with contemporary translation theories and theoretical works dedicated to the translation of children‘s literature, while the theoretical framework of this thesis was based primarily on the achievements of contemporary culture studies. The analysed corpus consists from several texts chosen according to the criteria of multiple existing translations, a visible translation reception, but also in view of the (a)typicality of the researched phenomena. The cultural studies were selected as a theoretical framework because of their flexibility, enabling us to view the poetics of translating for children, as a research object, less from a linguistic or psychological viewpoint and primarily by including an analysis of pedagogical and translation norms that determined the translations of children‘s literature in Serbia after World War II. We offer a short review of the development, aims and main representatives of cultural studies. Attention is drawn to the importance of the concept of translation in cultural studies and to the shift in its meaning...