Show simple item record

dc.contributor.advisorVraneš, Aleksandra
dc.contributor.otherIvanić, Dušan
dc.contributor.otherMatović, Vesna
dc.creatorSabovljev, Dragana
dc.date.accessioned2016-01-05T13:42:51Z
dc.date.available2016-01-05T13:42:51Z
dc.date.available2020-07-03T12:14:25Z
dc.date.issued2014-07-16
dc.identifier.urihttp://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=2193
dc.identifier.urihttp://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/4086
dc.identifier.urihttps://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:10028/bdef:Content/download
dc.identifier.urihttp://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=47185679
dc.description.abstractТодор Манојловић, песник, драмски писац, есејиста, књижевни и ликовни критичар и преводилац, оставио је за собом значајну, али недовољно истражену заоставштину. Учествовао је у рађању модерне књижевости у Мађарској својим деловањем у књижевном покрету Ендре Адија, проучавао је ренесансу на изворима, у Италији, а у исто време присуствовао почецима италијанског футуризма и, на основу ових искустава, израстао у естету и ерудиту ренесансног типа. Писањем, књижевном, ликовном и позоришном критиком бавио се преко педесет година. Својом зрелошћу и ширином познавања класичне и модерне књижевности и уметности утицао је на обнову наше, још непосредно пре и за време Првог светског рата. Песмама, драмама и критичким текстовима учествовао је у замаху који је модернистички покрет у свим областима уметничког стваралаштва добио у новоствореној држави – Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, а након ње Југославији. После изгнанства у Зрењанин, које је уследило након Другог светског рата као последица његовог учешћа у културном и јавном животу у окупираном Београду, Тодор Манојловић се није сасвим повукао из јавности. Његова настојања да му се објављују текстови и књиге у великој мери су остала без одговора, нарочито у првој деценији након Другог светског рата. Његово стваралаштво било је предмет истраживања и тумачења мањег броја ентузијаста, поштовалаца његовог дела и пријатеља, али и опонената, а после његове смрти рукописна грађа и остала заоставштина једним делом је поклоњена, продата или изгубљена. Први покушај институционализованог бављења наслеђем Тодора Манојловића учињен је седамдесетих година 20. века у Историјском архиву у Зрењанину, у који је доспео део рукописне заоставштине. Оснивањем часописа Улазница, 1967. године, учињена је почаст знаменитом грађанину Зрењанина објављивањем његових песама и библиографије. Деведесетих година обновљено је интересовање за дела Тодора Манојловића, у чему је Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин“ у Зрењанину, оснивач Фонда „Тодор Манојловић“, имала највећег удела...sr
dc.description.abstractTodor Manojlovic, poet, playwright, essayist, literary and art critic and translator, left behind an important but under-explored legacy. He participated in the birth of modern literature in Hungary through the actions of the literary movement of Adi Endre. Manojlović also studied the Renaissance in Italy and, at the same time, attended the begginig of Italian Futurism and, based on these experiences, grew in erudite and esthete of wide knowledge. Over fifty years he dealt with writing, literary, artistic and theatrical criticism. His maturity and breadth of knowledge of classical and modern literature and art influenced the renewal of our art before and during World War II. With his poems, dramas and critical writings Manojlović participated in the modernist movement in all areas of artistic creativity in the new state - the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes, later Yugoslavia. After exile in Zrenjanin, which followed the Second World War as a result of his participation im, cultural and public life in occupied Belgrade, Todor Manojlovic is not completely withdrawn from the public. His efforts to publisharticles and books were largely unanswered, especially in the first decade after the Second World War. His art has been the subject of research and interpretation of a small number of enthusiasts, admirers of his work and friends and opponents, and after his death, manuscripts, and other legacy were partly donated, sold or lost. The first institutional attempts to deal with the legacy of Todor Manojlovic were made in the seventies, in Historical Archive in Zrenjanin, which has got his manuscript legacy. Journal Ulaznica, found in 1967, made an homage to the famous citizen of Zrenjanin publishing his poems and bibliographie. In nineties, interest of works of Todor Manojlovic was renewed, and Public Library "Zarko Zrenjanin", founder of "Todor Manojlovic" Foundation had the largest share...en
dc.formatapplication/pdf
dc.languagesr
dc.publisherУниверзитет у Београду, Филолошки факултетsr
dc.rightsopenAccessen
dc.sourceУниверзитет у Београдуsr
dc.subjectперсонална библиографијаsr
dc.subjectpersonal bibliographyen
dc.subjectТодор Манојловићsr
dc.subjectмонографске публикацијеsr
dc.subjectсеријске публикацијеsr
dc.subjectрукописна заоставштинаsr
dc.subjectпоезијаsr
dc.subjectдрамаsr
dc.subjectликовна критикаsr
dc.subjectпозоришна критикаsr
dc.subjectесејsr
dc.subjectTodor Manojlovićen
dc.subjectmonographic publicationen
dc.subjectserial publicationen
dc.subjectmanuscript legacyen
dc.subjectpoetryen
dc.subjectdramaen
dc.subjectart criticismen
dc.subjecttheater reviewen
dc.subjectessayen
dc.titleБиблиографија Тодора Манојловићаsr
dc.typedoctoralThesis
dc.rights.licenseBY-NC-ND
dcterms.abstractВранеш, Aлександра; Иванић, Душан; Матовић, Весна; Сабовљев, Драгана; Bibliografija Todora Manojlovića;
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/31439/Disertacija.pdf


Files in this item

Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record