Антологије и избори народне књижевности за школску употребу у Србији од 1914. до 1945. године

Abstract

Предмет истраживања овог рада проистекао је из потребе за установљавањем позиције народне књижевности у школском контексту, односно, проучавања књижевних и културолошких аспеката антологија и избора народне књижевности сачињених за школску употребу у основним и средњим школама у Србији од 1914. године до краја Другог светског рата 1945. године. Корпус истраживања чиниле су фолклорне антологије, избори и читанке за српске и југословенске школе, коришћене на територији Србије. Критеријуми за избор грађе тицали су се њене репрезентативности у оквирима школске и широке јавне употребе, те начина како је она испуњавала разне функције културе (комуникативну, инструменталну, традиционалну, аксиолошку, нормативну). Кад је реч о антологијама и изборима народне књижевности за школску употребу, разматрали смо контекстуализацију и културолошки оквир одабраних типичних примера. Кад је реч о читанкама, предност је била дата онима чији су аутори били и приређивачи антологија, онима у којима је народна књижевност у већој мери заступљена, као и онима чији су аутори значајни књижевни и културни прегаоци. Читанке су посматране као уџбеници који својом специфичном концепцијом и наменом условљавају и презентују одређени избор народне књижевности. Управо тај избор био је предмет нашег интересовања. Антологије народне књижевности које смо издвојили (аутори: Војислав М. Јовановић, Јаша М. Продановић, Младен Лесковац, В. Витезица, В. Чајкановић) биле су утицајне и широко заступљене у свом периоду, али и после њега. Ипак, мимо текућих приказа, оне нису биле предмет озбиљне потоње анализе ни са становишта концепције, ни са становишта естетских критеријума на којима почивају, па тако, ни као огледало рецепције народне књижевности у првој половини 20. века. Крећући се између књижевно-естетског и просветно-педагошког, антологије и избори креирали су књижевни укус и имале су нормативну улогу у стварању естетског фолклорног канона...

The topic of the research presented in this thesis has originated in the need to establish the position of folk literature in the educational context, i.e. to study literary and cultural aspects of anthologies and selections of folk literature compiled for school use in primary and secondary schools in Serbia from 1914 until the end of World War II in 1945. The material analyzed in the research comprises folklore anthologies, selections and readers for Serbian and Yugoslav schools approved by the Main Educational Council which were used in the territory of Serbia. The criteria in the selection of the material were based on its representativity within the educational and wider public use as well as on the way it fulfilled various functions of culture (communicative, instrumental, traditional, axiological, normative). In case of anthologies and selections of folk literature for school use, we considered contextualization and the cultural frame of selected typical examples. In case of readers we favoured the ones whose authors also prepared anthologies, the ones where folk literature had a greater share, as well as the ones whose authors were important literary and cultural workers. The readers were analyzed as textbooks whose particular concept and purpose condition and present a certain selection of folk literature. This very selection was the topic of our interest. The anthologies of folk literature which we singled out (authors: Vojislav M. Jovanović, Jaša M. Prodanović, Mladen Leskovac, V. Vitezica, V. Čajkanović) were influential and widely distributed in that period as well as later. Yet, apart from reviews at the time of their publication, they have never been the subject of a subsequent serious analysis neither from the viewpoint of concept nor from the viewpoint of aesthetic criteria they relied on, not even as a mirror of the reception of folk literature in the first half of the 20th century. Moving between the literary-aesthetic and educational-pedagogical, anthologies and selections created literary taste and played a normative role in the creation of the aesthetic folklore canon. As publications complementary to readers, anthologies and selections allow a rounded view of the reception of folk literature and relations it establishes with the literary opus of this period. At the same time they present more clearly the hierarchy of folklore genres and texts in a socio-cultural perspective. Considering historical, social and cultural changes which occur in the period between 1914 and 1945, there are major changes in the number, content and distribution of selections and readers and, thus, changes in the presentation and reception of folk literature for school use...