Наставни планови и програми за матерњи језик на некадашњем српскохрватском говорном подручју : контрастивна анализа

Abstract

Предмет истраживања ове дисертације јесу наставни планови и програми за матерњи језик на простору некадашњег српскохрватског говорног подручја, те, према томе, рад припада домену наставне методологије. У основи његовог садржаја дато је поређење планова и програма за основне школе и гимназије четирију бивших истојезичних република: Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине и Црне Горе. Како је њихово осамостаљивање неминовно довело и до преименовања до тада јединственог српскохрватског језика, у уводном делу дисертације осврнули смо се на језичку ситуацију од периода у коме на реформи језика дела Вук Стефановић Караџић (стварање јединственог српскохрватског језика) до распада СФРЈ, када се овај језик на поменутим територијама разједначава, добијајући нове лингвониме. Дат је осврт на структурну, генетску и социолингвистичку димензију српскохрватског језика; хронолошки су изложени: период у коме је српски језик био, можемо рећи, заједнички језик православаца, католика и муслимана (друга половина 19. века и период стварања прве Југославије), године између два светска рата, период после Другог светског рата до последњих сукоба на територији СФРЈ, те савремени догађаји.1 Поменути планови и програми за матерњи језик, који чине основни истраживачки корпус, праћени су најпре кроз дијахронијску, а потом, што чини суштински део рада, и синхронијску раван...

This dissertation deals with the mother tongue language (MTL) syllabi in the former Serbo-Croatian speech area, therefore belonging to the field of teaching methodology. The main concern of the paper is the contrastive analysis of primary and secondary grammar school syllabi of the four countries that used to share one mother tongue: Serbia, Croatia, Bosnia and Herzegovina, and Montenegro. Since their secession led to the renaming of the once unified Serbo-Croatian language, the introductory part of the paper gives an overview of the language situation from the reformative work of Vuk Stefanović Karadžić (who actually created Serbo-Croatian) to the fall of SFRY when this language was differentiated into separate linguonyms. This comprises structural, genetic and sociolinguistic aspects of the language, organized in chronological order, including the period when Serbian was the common language of the Orthodox, Catholics and Muslims (second half of the 19th century as well as the constitution period of the first Yugoslavia), then the years between the two world wars, the period after the WWII till the last conflicts in former Yugoslavia, including recent events, too.2 As the basic reseach corpus, the MTL syllabi are firstly examined diachronically, and then synchronically which in fact constitutes the major part of the paper...