Енциклопедичност као поетички модел романа Растка Петровића

Abstract

Романи Растка Петровића до сада нису били предмет целовитог и систематског проучавања и овом раду се анализирају их из перспективе њиховог доминатног иманентнопетичког начела – енциклопедичности. Најпре се отвора питање теоријског одређења енциколедијског модела у европској књижевности, понајпре у роману, преиспитивањем ставове аутора који су се бавили овом темом (Умберто Еко, Нортроп Фрај, Михаил Бахтин, Валтер Бенјамин, и други). Затим се детаљније анализирају Расткови романи – Бурлеска Господина Перуна Бога Грома (1921), Са силама немерљивим (1927), Људи говоре (1931) и Дан шест (објављен постхумно 1961). Полазиште за нализу успостваља се и у есејима Растка Петровића у којима су експлицирани његови аутопоетички ставови о природи модерног романа и о енциклопедичности као о поетичком начелу. Рад се бави и аспектима Петровићевих романа у компаративном контексту. Уочавају се приповедачких и поетичких блискости са романима који су настајали у приближно исто време (остварења Џемса Џојса, Алфреда Деблина, Вирџиније Вулф и Олдоса Хакслија). Показује се како авангардни романи Растка Петровића стоје у вези са најзначајнијим енциклопедијским остварењима српског постмодернизма, првенствено романима Данила Киша и Милорада Павића. Рад доказује колико су Петровићева поетика важна за генезу романескног жанра у модерној српској књижевности, као и то да је енциклопедијска нартивна стратегија, која се везује углавном за постмодрене романе, заправо је први пут код нас поетички самосвесно развијена у делу Растка Петровића.

Novels Rastka Petrovic had not been the subject of a comprehensive and systematic study of this paper and analyze them from the perspective of their dominant imanentnopetičkog principles - encyklopedism. First open the question of theoretical determination encikoledijskog models in European literature, notably in the novel, by reviewing the positions that dealt with this topic(Umberto Eco, Northrop Frye, Mikhail Bakhtin, Walter Benjamin and others). It will then be further analyzed Petrovic novels – Burleska Gospodina Peruna Boga Groma (1921), Sa silama nemerljivim (1927), Ljudu govore (1931) and Dan šesti (published in 1961). The starting point for uspostvalja ism and in essays Rastka Petrovic which are explicit autopoetički his views on the nature of the modern novel and the encyklopedism as a poetic work deals with general aspects and Petrović's novel in a comparative context. Observed the storytelling and poetic intimacy with novels that have occurred at about the same time (works by James Joyce, Alfred Deblin, Virginija Vulf and Aldous Huxley). It is shown how the avant-garde novels Rastka Petrovic are associated with major encyclopedic works Serbian postmodernism, primarily novels Danilo Kis and Milorad Pavic. The paper shows how the poetics Petrovic important for the genesis of the novel genre in modern Serbian literature, and that is encyclopedic nartivna strategy, which is mainly to postmodrene novels, actually, for the first time in self-consciously poetic developed in part Rastka Petrovic.