Проучавање паразитских гљива на дивљој трешњи (Prunus avium L.) са посебним освртом на биоекологију Daedaleopsis confragosa (Bolt.: Fr.) J. Schroet.

Abstract

Род Prunus L. обухвата око 200, већином листопадних, а ређе зимзелених дрвенастих врста, које су природно распрострањене у северној хемисфери. Дивља трешња (Prunus avium L.) је један од значајнијих представника овог рода - родоначелник је великог броја најзначајнијих сорти трешања које се данас гаје широм света. Најчешће се јавља као примешана врста, појединачно или, врло ретко, у већим групама. Са еколошког гледишта врло је значајна због своје еколошке прилагодљивости с обзиром да се јавља од низијских шума уз речне токове до подручја високо планинске букве, на граници шумске вегетације. Према својим биолошким својствима прираста и приноса, дивља трешња се сврстава у групу брзорастућих врста, са опходњом од 40-60 година. Погодна је за подизање дрвореда и пољезаштитиних појасева јер је декоративна, медоносна, лековита, плодови су јој јестиви, а уз све то даје и вредну дрвну масу. Истраживања оболења на дивљој трешњи у Србији су врло оскудна. Готово да нема радова у нашој стручној литератури посвећених болестима дивље трешње. Saccardo, P. A. (1898) у свом капиталном делу на дивљој трешњи у целом свету наводи 33 врсте гљива. Треба навести и радове Viennot, G. B. (1949) који на дивљој трешњи детаљно описује 14 врста гљива. Ellis, M., Ellis P. (1985) на роду Prunus бележи 37 врста гљива од чега на дивљој трешњи 4. Dennis, R. W. G. (1978) на Prunus врстама у Енглеској наводи 14 гљива, од чега на дивљој трешњи наводи две. Peace, T. R. (1962) у књизи о болестима дрвећа и жбуња у Британији на Prunus врстама наводи 23 врста гљиве а на дивљој трешњи 5. Ogawa, M. J. et al. (1995) на Prunus врстама у Америци бележе 35 врста гљива, углавном као изазиваче оболења у воћњацима док на дивљој трешњи наводе 3. Sutton, C. B. (1980) на роду Prunus бележи 13 врста гљиве од чега посебно на дивљој трешњи 2 врсте. Током ових истраживања, Марковић, М. (2012) је на дивљој трешњи у Србији забележио 47 врста паразитских и сапрофитских гљива, од чега је по први пут на дивљој трешњи у Србији забележено 31 врста. Од 31 новозабележене врсте гљива, 5 гљива никада нису констатоване у Србији, а 26 је забележено, али на другим домаћинима. На свим ликалитетима истраживања гљива Daedaleopsis confragosa је често налажена на сувим гранама и лежећем дрвном материјалу што потврђује мишљење већине аутора да се ради о сапрофиту. Међутим, ова гљива је током истраћивања у Србији, врло често налажена на живим стаблима (и до висине од 15 m) и гранама дивље трешње, што нас је навело да овој гљиви посветимо посебну пажњу...

The genus Prunus L. includes roughly 200 species, mostly broadleaf and rarely coniferous trees, naturally distributed over the Northern Hemisphere. Wild sweet cherry (Prunus avium L.) is one of the important representatives of this genus, from which a great number of the most important cherry varieties worldwide are derived. It occurs most often in a mixture of species, individually, or very rarely in larger groups. From an ecological point of view, it is very significant due to its environmental adaptability as it ranges from the lowland forest along the river flow to the area of high mountain beech at the edge of the forest vegetation. According to its properties of growth and yield, the wild sweet cherry belongs to the group of fast growing trees, with rotation period as long as 60-40 years. It is suitable for formation of tree alleys and protection belts due to its decorative appearance, medical properties, edible fruits, and on top of all that it gives a valuable wood mass. Researches done on wild sweet cherry diseases in Serbia are very scarce. There is hardly any science-based paper devoted to wild sweet cherry diseases. Saccardo, P. A. (1898) in his capital work on wild sweet cherry mentioned some 33 fungal species worldwide. The works of the following authors should also be mentioned: Viennot, G. B. (1949), who described 14 fungal species on wild sweet cherry; Ellis, M., Ellis P. (1985), who described 37 fungal species on Prunus, from which four on wild sweet cherry; Dennis, R. W. G. (1978) described 14 fungal species on Prunus in England, from which two on wild sweet cherry; Peace, T. R. (1962) in his book on diseases of trees and shrubs in Britain mentioned 23 fungal species on Prunus species, and five on wild sweet cherry; Ogawa, M. J. et al. (1995) observed 35 fungal species as possible causes of diseases on Prunus in orchards in America, while only three on wild sweet cherry; Sutton, C. B. (1980) observed 13 fungal species on Prunus, from which two on wild sweet cherry. During these studies, Markovic, M (2012) observed 47 parasitic and saprophytic fungi on wild sweet cherry in Serbia, from which 31 species were observed on wild sweet cherry for the first time. Of the 31 newly observed fungal species, five fungi were never recorded in Serbia, and 26 were observed but on different hosts. At all studied localities the fungus Daedaleopsis confragosa was often observed on dry branches and dead woody material, which confirmed the opinion of the majority of authors that it was the saprophyte. However, during studies in Serbia this fungus was often found on living trees (up to 15 m of height) and branches of wild sweet cherry, which made us pay special attention to this fungus...