Бачки канали - наслеђе у функцији туризма

Abstract

Истраживање, валоризација и привођење намени разнородног природног и културног наслеђа повезаног пловним путем, који га је у многоме и условио, је, како се показало, озбиљан пројекат који захтева коришћење разноврсних извора и вишегодишња систематска теренска истраживања. Полазна тачка у свему томе била је жеља да се укаже колико је оно што данас препознајемо као специфично наслеђе настало на каналима Бачке и оно око њих (преводнице, уставе, мостови, црпне станице) променило изглед простора између Дунава и Тисе. Уместо мочвара и бара, прокопавањем вишенаменских водених токова Великог и Малог бачког канала, настала је плодна равница са унизаним кућама покривеним трском које је било свуда у изобиљу. Промењен етнички састав становништа, који није последица већ повод за прокопавање канала, дао је пределу средње Бачке могућности за особени, а опет заједнички развој, тесно везан са ширењем саобраћајних веза које су доносиле новине. И не само њих. Канал је донео нове пољопривредне културе (пиринач, шећерна репа,...), захваљујући њему унутрашњост Бачке од краја 18. века више није била заостала, нездрава, маларична недођија којом су Моношторци, веште чамџије, пловили до испод Телечке висоравни. Изнедрио је велике пројектанте и градитеље: Јожефа Киша, Јаноша Михалика, Иштвана Тира, Алберта Хајнца, нова техничка решења – прво подводно бетонирање, примену сопствено произведене струје у преводници за отварање њених капија. На његовим обалама, уз коришћење његове воде, саграђене су фабрике које су означиле једно ново доба у коме, поред паора и њихових села, своје место обезбеђују радници и њихове колоније. Данашње наслеђе Великог и Малог бачког канала сагледано у целини је вредност која илуструје све промене на овом простору, указује на вредност и потребу систематског истраживања, валоризације, конзервације, рестаурације и презентације техничког и индустријског наслеђа – запостављеног у нашој конзерваторској пракси. Могућност коришћења, онако како се то ради у земљама које имају разгранате каналске мреже (Велика Британија, Холандија...) пружа, поред осталог, и развој селективних облика туризма: културног, едукативног, наутичког (каналског), манифестационог. Ми смо од те праксе далеко, али систематска инвентаризација наслеђа по принципу тачка по тачка, место по место, преводница по преводница, мануфактура или фабрика по фабрика даће основ за приближавање овог наслеђа јавности. Моношторска колонија и село са својим старим занатима, безданска преводница, чарда и ткачница дамаста, сомборска црпна станица, малостапарска колонија са млином, црвеначка шећерана, Кишов споменик и водица у Врбасу, бачко градиштански драгуљ настао регулацијом Тисе – Бисерно острво, једино до данас заштићено културно добро на Великом бачком каналу бечејска преводница, уз наслеђе Малог канала, које у већој мери репрезентује националну шароликост Војводине,чине својеврсан културни предео. Само га треба открити како стручној, тако и широј јавности.

As experience has shown, the research, evaluation and use in accordance with a designated purpose of various natural and cultural heritage items linked by a navigable route, which has largely influenced their formation, is a serious project which requires the use of various sources and year-long systematic field research. The starting point has been the desire to demonstrate to what an extent the items that we recognize as specific heritage developed in and around the canals of Bačka (canal locks, sluice gates, pumping stations) have changed the shape of the area between the Danube and the Tisza rivers. Instead ofmarshesand ponds, by digging multipurpose canals, such as the Great Bačka Canal and the Little Bačka Canal, afertile plain was created withnarrowhousescoveredwith reeds, which were abundant throughout the area. The changed ethnic composition ofthe population, which was not a resultbutthe reasonfor diggingcanals, provided conditions for a development of the middle Bačka region which was specific and yet not unrelated to the broader context; this development was closelylinkedwith the expansion oftransport links through which innovation was coming. And not only innovation. The canal also brought new agricultural cultures (rice, sugar beet, etc.). Due to it, since the late 18th century, the interior of Bačka ceased to be an underdeveloped, unhealthy and malaria-affected nowhere land through which the inhabitants of Monoštor, as skilled boatmen, sailed as far as the foot of the Telečka plateau. It spawnedthegreatengineers and architects: József Kiss, János Mihalik, István,AlbertHeinz; new technicalsolutions – the firstunderwater casting of concrete, the use of electric power produced in a canal lockto openitsgates. Its water was used to build factories on its banks; they have been a sign of a new age, in which, along with peasants and theirvillages, workersandtheircolonies could find their place. Today,the legacy ofthe Great and LittleBačka canals seen inits entirety is a value which reflects all changesin this area, showsthe value of and the need forsystematicresearch, evaluation, conservation, restoration and presentation oftechnical and industrialheritage, which has beenneglectedin ourconservationpractices. The ability to use the canal, as it is done incountries thathaveramifiedcanalnetworks(UK,Netherlands, etc.) would ensure, among other things,the development of selectiveforms of tourism: cultural, educational, nautical(canal), event tourism. Although we are still far away from such practices, building a systematic heritage inventory based on a spot-by-spot, site-by-site, lock-by-lock, manufacture/factory-by-factory strategy is expected to provide grounds for bringing this heritage closer to the public. The Monoštor colony and the village with its traditional crafts; the canal lock at Bezdan, csárda (tavern) and Damask factory; the pumping station at Sombor; the colony and the water-mill at Mali Stapar; the sugar factory at Crvenka; the monument of József Kiss and vodica (chapel near a well) at Vrbas; the pearl of Bačko Gradište created as a result of the regulation of the Tisza river course – Biserno Ostrvo (Pearl Island); the only heritage listed structure on the Great Bačka Canal – the Bečej lock, along with the heritage of the Little Bačka Canal, which reveals the ethnic diversity of Vojvodina to an even greater degree, make a unique cultural landscape. It should only be revealed to both professional and general audiences.