Европеизација у Србији почетком XXI века : антрополошка анализа социо-културних промена у периоду евроинтеграција
Europeanisation of Serbia at the beginning of the 21st century : аnthropological analysis of socio-cultural changes during Eurointegrations
Author
Krstić, MarijaMentor
Milenković, MilošCommittee members
Žikić, BojanNedeljković, Saša
Sinani, Danijel
Simić, Marina
Metadata
Show full item recordAbstract
У
раду
се,
из
антрополошке
перспективе,
анализира
европеизација
Србије
у
светлу
евроинтеграцијских
промена
с
почетка
XXI
века.
Иако
се
под
европеизацијом,
у
јавном
и
академском
дискурсу,
углавном
подразумева
институционално,
политичко,
економско
и
правно
усаглашавање
са
тековинама
Европске
уније,
предмет
истраживања
је
европеизација,
као
скуп
социо-културних
промена
које
се
сматрају
„европским“,
односно
које
се
сагледавају
као
последица
евроинтеграција
Републике
Србије.
Циљ
истраживања
је
разумевање
самопоимања
европеизације
и
насталих
промена
на
нивоу
свакодневног
живота
у
Србији.
Рад
је
теоријско-квалитативна
студија, а
с обзиром
на
мали
број
антрополошких
истраживања
на
ову
тему,
може
представљати
основу
за
будућа
истраживања.
У
складу
с
тим
је
коришћена
бројна
литература
из
области
етнологије
и
антропологијe,
социологије,
историје
и
европских
и
политиколошких
студија
и
методе
квалитативног
истраживања
као
што
је
(неструктурисани
и
полуструктурисани)
интервју.
На
...питање,
на
који
начин
се
промене
које
се
повезују
са
европеизацијом
прихватају
и
тумаче,
одговарам
на
примерима
пет
студија
случаја: 1) Истражујући
како
јавне
политике
утичу
на
формирање
социо-културне
реалности
у
области
здравства,
у
раду
се
закључује
да
се
у
овом
домену,
на
теоријском
нивоу,
европеизација
скоро
поистовећује
са
евроинтеграцијама,
тачније
са
имплементацијом
правно-нормативних
стандарда.
На
примеру
медијског
дискурса
о
чувању
матичних
ћелија
се
показује
да
ЕУ
нема
велики
значај
осим
као „такмичар“
са
којим
идемо
у
корак
или
смо,
чак,
испред
њега; 2)
Користећи
методе
интервјуа
међу
православним
Србима,
показано
је
да
се
евроинтеграције
и
европеизација
Србије
не
сагледавају
нужно
као
процеси
који
ће
угрозити
православни
живот
појединаца
и
ослабити
утицај
Српске
православне
цркве
већ
се
виде
углавном
као
процеси
који
неће
имати
утицај
на
домен
вере
или
као
процеси
који
могу
позитивно
да
утичу
организацију
и
функционисање
Цркве
у
Србији; 3)
Испитујући
исламски
режим
исхране
на
примеру
увођења
и
примене
халал
стандарда
у
Србији
и
бавећи
се
српским
али
и
европским „Другим“
у
тези
је
показано
како
су
српски
халал
стандарди
европски
бренд
који
се
извози
у „типично“
исламске
земље.
Тиме
се
потврђује
постојање
исламске
Европе
и
европског
ислама; 4)
Ставови
из
српске
дијаспоре
о
евроинтеграцијама
Србије
говоре
да
Србији
недостаје
институционална,
бирократска
и
законска
организованост
што,
за
једне,
долази
као
последица
уласка
у
ЕУ
а
за
друге
је
предуслов
уласка
ЕУ; 5)
У
јавном
еврофобичном
дискурсу
Европска
унија
се
може
сагледавати
као „насилник“
који
намеће
своју
вољу
Србији,
односно
„жртви“.
Са
друге
стране,
с
обзиром
на
добровољни
пристанак
грађана
и
владе
Србије
на
евроинтеграције
и
коришћење
претприступних
фоднова
ЕУ
који
служе
побољшању
политичког,
економског
и
законодавног
стања
у
Србији,
евроинтеграције
треба
схватити
као
процес
ка
демократскијем
и
стабилнијем
друштву.
Бавећи
се
нивоом
самопоимања
европеизације
међу
Србима,
а
с
обзиром
на
важност
усклађивања
домена,
као
што
су
миграције
и
здравство
у
процесу
текућих
евроинтеграција,
теза
може
да
користи
политичким
стратезима
и
креаторима
савремене
српске
политике
у
датим
областима,
али
и
СПЦ
званичницима
и
истраживачима
европеизације
и
евроинтеграција.
Такође,
с
обзиром
на
континуирано
опадање
евроентузијазма
међу
грађанима
Србије
у
последње
време,
теза
нуди
неке
одговоре
на
евроскептична
питања.
In this paper is analyzed Europeanization of Serbia in the light of Euro-integration
changes at the beginning of the 21st century. In public and academic discourse,
Europeanization is mainly understood as institutional, political, economic and legal
adjustment to the EU policies. However, the subject of this research is Europeanization
seen as a set of socio-cultural changes which are considered to be “European”, in other
words, which are seen as a consequence of Euro-integration of the Republic of Serbia.
This research aims to understand self-perception of Europeanization and changes in
everyday life in Serbia. The thesis is theoretical-qualitative study and due to small
number of anthropological researches on this topic, it can be useful for future
researches. The thesis draws on a wide range of sources from ethnology and sociocultural
anthropology, sociology, history and European and political studies and
methods of quantitative researches: semi-structured and unstructured interview....
How are the changes, related to Europeanization, implemented and adopted? How are
they interpreted? These questions are answered in five case studies: 1) In the domain of
socio-cultural construction of health system, at the theoretical level, Europeanization is
usually equalized with Euro-integration, or with implementation of legal-normative
standards. The example of stem cells banking promotion in media discourse shows that
the EU does not have great impact. It is seen only through comparison with Serbian
medical and genetic achievements; 2) According to interviews among Orthodox Serbs,
Euro-integrations and Europeanization of Serbia are not seen only as processs which
will jeopardize religious life of an individual and weaken the influence of Serbian
Orthodox Church. They are mainly seen as processes which will not have any impact on
faith or as processes which can contribute positively to organizating and functioning of
the Church in Serbia; 3) Using the example of adoption of halal standards in Serbia and
dealing with Islam as Serbian and European “Other”, in thesis is shown that Serbian
halal standards are seen as European brand exported to the Muslim countries. This idea
acknowledges the existence of Islamic Europe and European Islam which is usually
neglected in official EU documents; 4) The attitude among Serbian Diaspora members
9
on Euro-integration of Serbia stresses that Serbia lacks institutional, bureaucratic and
legal organization. For some interlocutors (from Ljubljana and Vienna) these changes
will be changed during Euro-integration and, for the other group, these changes are
prerogative for the entrance; 5) In public Euro-phobic discourse, the EU can be seen as
a “perpetrator” which imposes his will to Serbia, or the “victim”. However, Eurointegrations
are voluntary choice of Serbian government and its people. This process
and the Instrument for Pre-Accession Assistance and other EU funds serve for
improving political, economic and legal condition in Serbia. Thus, Euro-integrations
have to be seen as a process toward more democratic and more stabile society.
In respect to the important issue of migration and health system harmonization, this
thesis can be useful to political actors and creators of contemporary Serbian politics in
these and other areas and furthermore, to the Serbian Orthodox Church officials and
explorers of Euro-integrations and Europeanization. Due to lately continual decline of
Euro-enthusiasm among Serbian citizens, the thesis offers some answers to Euro-skeptic
questions.
Faculty:
Универзитет у Београду, Филозофски факултетDate:
10-06-2013Projects:
- Identity Politics of the European Union: Customisation and Application in the Republic of Serbia (RS-177017)