Црква и држава у српским земљама : од XI до XIII века

Abstract

У раду се обрађује однос цркве и државе на простору српских земаља у периоду од ΧΙ до XIII века. Термин црква односи се на канонски и историјски утемељене црквене организације и на канонски непризнате јеретичке покрете и заједнице. Под термином држава подразумева се сваки облик државне власти (непосредне и посредне) која је у датом хронолошком оквиру деловала на простору српских земаља (Србије, Дукље, Травуније, Захумља и Босне). Хронолошки је рад ограничен на период од ΧΙ до ΧΙΙΙ века, али су неки историјски процеси имали корене у претходним епохама, те се у раду пажња посвећује, у мери у којој је то неопходно, и њима. Кроз истраживање односа цркве и државе на простору српских земаља циљ је да се дође до одговара на питања као што је време настанка појединих римокатоличких архиепископија – Дубровачке и Барске, да се испита утицај православних, византијских цркава (Драчке митрополије и Охридске архиепископије) на реченом подручју, прецизира време настанака Српске архиепископије, прикаже њена организација и развој, затим да се утврди време јављања, ширења, начин деловања и устројства јереси (богумилске и патаренске), посматрајући све то у контексту политичких збивања која су пратила сваки од ових процеса.

The dissertation analyzes the relationship between church and state in the Serbian lands between the 11th and 13th centuries. The term church refers to the canonically and historically rooted church organizations as well as to the unrecognized heretical movements and communities. The term state means any form of temporal authority (direct and indirect), which was operating on the territory of Serbian lands (Serbia, Dioclea, Travunia, Zachulmia and Bosnia) in the given chronological framework. Chronologically, the work is limited to the period from the 11th to the 13th century, but some historical processes had their roots in earlier epochs, and that is why they were also given some necessary attention in the work. By exploring the relationship between church and state in the Serbian lands, the goal is to get to the answers to questions such as the time of the establishment of certain Roman Catholic archdioceses – that of Ragusa and of Antivari, to examine the influence of the Orthodox, Byzantine churches (the Metropolitanate of Dyrrhachium and the Archbishopric of Ohrid) in the said area, to determine more precisely the time of the emergence of the Serbian Archbishopric, to present its organization and development, and then to determine the time of occurrence, spread, way of action and organization of heresy (Bogomil and Patarin), observing all of that through the context of the political events that accompanied each of these processes.