Срби у Грчкој у 20. веку : трансформација идентитета

Abstract

Ова етнолошка и антрополошка студије бави се Србима у Грчкој у 20. веку. У фокусу интересовања је трансформација њиховог идентитета у складу са глобалним променама грчког друштва и матице у овом периоду. Рад је настао на основу сопствених теренских истраживања у Грчкој од 2003. до 2006. године, као и коришћењем извора и литературе. Током прве половине 20. века (до Другог светског рата) код Срба у Грчкој уочљива је јака повезаност са матицом, постојање институција као што су школе на српском језику, штампа, српска православна црква Светог Саве у Солуну, српска болница и српска гробља. У другој половини 20. века сви покушаји организовања и стварања српске заједнице у Грчкој углавном су сведени на личну иницијативу. Срби у Грчкој током 20. века прошли фазе трансформације идентитета од Рум милета (где су етничка припадност и вера изједначени), па преко Срба који су имали школу и цркву на свом језику. У периоду између два светска рата школовање и богослужења на српском језику доприносе манифестовању њиховог српског идентитета. После Другог светског рата Срби у Грчку долазе само периодично, претежно као туристи. Веће досељавање уследило је током распада Југославије, ратова и економске кризе деведесетих година 20. века. Грчка је једина земља ЕУ која је у том периоду показивала отворене симпатије према Србији и Србима. Широм Грчке оформљен је велики број друштава грчко-српског пријатељства, организоване су многобројне хуманитарне акције за помоћ Србима, посебно деци. Са друге стране, ретка су чисто српска удружења. Томе је допринео добар пријем у Грчкој. Однос ја-они је добар, па нису потребни своји са којима би формирали ми-групу. Срби у Грчкој данас нису институционализована, организована мањина. Међутим, и поред тога на личном плану постоји воља да одрже своју етничку, тј. културну посебност. Неизвесно је у којој мери ће у томе успети ако и даље остану без подршке матице. Асимилација је утолико бржа јер је окружење пријатељски расположено и исте православне вере.

This ethnological and anthropological study describes Serbian population in Greece in the 20th century. It focuses on the transformation of their identity according to global changes in Greek society and their motherland during this period. The paper was written based on my own field research in Greece from 2003 to 2006 and using sources and literature. Evidence shows that Serbs in Greece in the first half of the 20th century (until WWII) had strong ties with the motherland and also had the institutions such as schools in Serbian language, press, Serbian Orthodox Church of St. Sava in Thessaloniki, Serbian hospital and Serbian cemeteries. In the second half of the 20th century all of the attempts to organize and establish Serbian community in Greece were reduced mostly to personal initiative. In the 20th century Serbs in Greece went through different phases of the identity transformation, from Rum Millet (where ethnic and religious affiliation were equal) to Serbs who had school and church in their native tongue. Between the two world wars, schooling and church services in Serbian language contributed to the expression of their Serbian identity. After the WWII Serbs used to come to Greece only periodically, mostly as tourists. Larger scale immigration followed the breakdown of Yugoslavia, wars and economical crisis of the 1990s. Greece was the only country in EU openly showing sympathy towards Serbia and Serbs at that time. Throughout Greece numerous societies of Greek-Serbian friendship formed and many humanitarian actions took place to help Serbs, especially children. On the other hand, pure Serbian societies were rare. A good reception in Greece contributed to this. Relationship me-them was good, so own were not needed to form us-group. Serbs in Greece today are not institutionalized, organized minority. However, despite that fact there is a willingness to maintain their ethnical, i.e. cultural uniqueness. It is uncertain to which extent they will succeed if they remain without a support from the motherland. Assimilation happens even faster in friendly environment of the same Orthodox faith.