Радна школа у Србији (1880-1940)

Abstract

Покрет за радну школу јавља се крајем XIX и почетком XX века, у оквиру ширег покрета за нову школу у више европских земаља и у Сједињеним Америчким Државама. У Србији је овај покрет био актуелан у периоду између два светска рата. Предмет овог истраживања јесте покрет за радну школу у Србији у периоду од 1880. до 1940. године. Циљ истраживања јесте покушај утврђивања и објашњења околности настанка покрета за радну школу у Србији и основних фаза развоја тог покрета како на теоријском, тако и на практичном плану, као и покушај сагледавања доприноса идеја о радној школи педагошкој науци у Србији. Хронолошки посматрано, покрету за радну школу претходио је покрет за увођење ручног рада у основне школе који се развијао од осамдесетих година XIX века до почетка XX века. Између гашења покрета за ручни рад и почетка покрета за радну школу у Србији је раздобље од две деценије, када се на међународном плану јавља концепт радне школе. Од двадесетих година XX века, у Србији идеја радне школе заступана је од стране већег броја представника. Према наведеним периодима рад је структуриран у три поглавља. У првом поглављу разматран је покрет за увођење ручног рада и утврђено да се развој овог покрета у Србији може пратити кроз три фазе које су означене као: утемељење идеје о педагошком значењу ручног рада, ширење покрета за ручни рад и гашење покрета. Носиоци покрета били су Сретен Аџић, Јован Миодраговић и Јован С. Јовановић. Васпитање за рад у Србији крајем XIX века требало је према Аџићевом тумачењу, да развија позитиван став према раду, реду и тачности што подразумева и осетљивост за проблеме непосредног окружења, предузимање иницијативе и вештину планирања да се они реше. Јовановић организује прве течајеве за обуку учитеља у ручном раду, покреће часопис Ручни рад, саставља наставни програм, методичка упутства за учитеље и приручнике за ученике. Ручни рад у основне школе у Србији као обавезан предмет уведен је 1898. године Законом о народним школама. Учитељи нису подржавали ту иницијативу јер је њихов професионални и друштвени статус био изразито неповољан, те су се окренули против свих новина које су Законом уведене. Услед таквог односа према ручном раду његова реализација практично није ни започета што је довело до гашења покрета. У периоду 1904-1920. године је на међународном плану ова идеја актуелна даље, пре свега у практичним покушајима Џона Дјуија и Георга Кершенштајнера значајних за јављање концепције радне школе...

The movement for activity school occurs at the end of the XIX and early XX century , as part of a broader movement for a new school in a number of European countries and the United States . In Serbia, this movement has been actual in the period between the two world wars . The subject of this research is the movement for activity school in Serbia in the period in 1880 - 1940. year. The aim of the research is an attempt to confirm and explain the circumstances of the movement activity school in Serbia and main phases of development of the mov ement on both a theoretical and practical level, and attempt to comprehend the contributions of activity school conception to pedagogical science in Serbia . Chronologically speaking, the movement for activity school was preceded by the movement for the int roduction of handwork in the primary school which has developed since the eighties of the XIX century to the early XX century. Between the closing movement for handwork and the beginning of the movement for activity school in Serbia is a period of two dec ades , when on international level the concept of activity school arises . Since the twenties of the XX century , the idea of activity school was in Serbia represented by a number of representatives. Thesis is, according to these periods, structured in thr ee chapters . The first chapter discussed the movement for handwork and found that the development of that movement in Serbia was developed through three stages that are identified as : the establishment of the idea of the pedagogical significance handwork , the expansion of the movement and extinguishing. The main representatives of the movement were Sreten Adzić, Jovan Miodragović and Jovan S . Jovanović. Work education in Serbia at the end of the XIX century should have to, according Adžić’s interpretati on, to develop a positive attitude towards work, order and accuracy of which implies sensitivity to the problems of the immediate environment , taking the initiative and planning skills to solve them . Jovanović organized the first training courses for teach ers in handwork, started the magazine Ручни рад ( Handwork ) , prepares curriculum, methodical instruction manuals for teachers and textbooks for students. Handwork in primary schools as a compulsory subject, in Serbia was introduced in 1898. by The law on pu blic education . Teachers did not support this initiative because their professional and social status was highly unfavorable , and turned on against all the novelties that have been introduced by law . Because such attitude towards the handwork its practical implementation has not even started , which led to the extinction of the movement. In the period 1904 - 1920 . years at the international level this idea still actual , especially in the practical efforts of John Dewey and George Kerschensteiner important for foundation of the concept of activity school...