Покрет за радну школу јавља се крајем XIX и почетком XX века, у оквиру ширег покрета за нову школу у више европских земаља и у Сједињеним Америчким Државама. У Србији је овај покрет био актуелан у периоду између два светска рата. Предмет овог истраживања јесте покрет за радну школу у Србији у периоду од 1880. до 1940. године. Циљ истраживања јесте покушај утврђивања и објашњења околности настанка покрета за радну школу у Србији и основних фаза развоја тог покрета како на теоријском, тако и на практичном плану, као и покушај сагледавања доприноса идеја о радној школи педагошкој науци у Србији.
Хронолошки посматрано, покрету за радну школу претходио је покрет за увођење ручног рада у основне школе који се развијао од осамдесетих година XIX века до почетка XX века. Између гашења покрета за ручни рад и почетка покрета за радну школу у Србији је раздобље од две деценије, када се на међународном плану јавља концепт радне школе. Од двадесетих година XX века, у Србији идеја радне школе заступа...на је од стране већег броја представника. Према наведеним периодима рад је структуриран у три поглавља.
У првом поглављу разматран је покрет за увођење ручног рада и утврђено да се развој овог покрета у Србији може пратити кроз три фазе које су означене као: утемељење идеје о педагошком значењу ручног рада, ширење покрета за ручни рад и гашење покрета. Носиоци покрета били су Сретен Аџић, Јован Миодраговић и Јован С. Јовановић. Васпитање за рад у Србији крајем XIX века требало је према Аџићевом тумачењу, да развија позитиван став према раду, реду и тачности што подразумева и осетљивост за проблеме непосредног окружења, предузимање иницијативе и вештину планирања да се они реше. Јовановић организује прве течајеве за обуку учитеља у ручном раду, покреће часопис Ручни рад, саставља наставни програм, методичка упутства за учитеље и приручнике за ученике. Ручни рад у основне школе у Србији као обавезан предмет уведен је 1898. године Законом о народним школама. Учитељи нису подржавали ту иницијативу јер је њихов професионални и друштвени статус био изразито неповољан, те су се окренули против свих новина које су Законом уведене.
Услед таквог односа према ручном раду његова реализација практично није ни започета што је довело до гашења покрета. У периоду 1904-1920. године је на међународном плану ова идеја актуелна даље, пре свега у практичним покушајима Џона Дјуија и Георга Кершенштајнера значајних за јављање концепције радне школе...
The movement
for
activity school occurs
at the end of
the XIX
and early XX century
, as part
of
a broader movement
for a new school
in
a number of European
countries and
the United
States
.
In Serbia,
this movement has
been
actual
in the period
between
the two world wars
.
The
subject of
this
research is the movement
for activity school
in
Serbia in the period
in 1880
-
1940.
year.
The aim of
the research is
an attempt to confirm
and
explain
the circumstances
of
the movement
activity school
in Serbia
and
main phases
of development
of the mov
ement
on
both a theoretical
and practical
level,
and
attempt to comprehend
the
contributions of activity
school conception to
pedagogical
science in Serbia
.
Chronologically
speaking,
the movement for
activity school
was preceded by
the
movement
for the int
roduction
of handwork
in the
primary school
which has developed
since
the eighties of
the XIX
century to the
early XX century.
Between the
closing...
movement
for
handwork and the beginning
of the movement for
activity school
in Serbia
is a period
of
two
dec
ades
,
when
on international level the concept of activity school arises
.
Since
the twenties
of
the XX century
,
the idea of
activity school was in Serbia
represented
by
a number of
representatives.
Thesis is,
according to these
periods, structured
in thr
ee chapters
.
The first chapter
discussed
the movement for
handwork
and found
that the development
of that movement
in Serbia
was
developed
through three
stages that
are identified
as
:
the
establishment of
the idea of
the pedagogical
significance
handwork
, the expansion
of the
movement and extinguishing.
The main representatives of
the movement were
Sreten
Adzić,
Jovan
Miodragović
and Jovan S
.
Jovanović.
Work education in
Serbia at the end
of the XIX
century
should have
to, according
Adžić’s
interpretati
on,
to develop
a positive attitude towards
work, order
and accuracy
of
which implies
sensitivity
to the problems of
the immediate
environment
,
taking the initiative
and
planning skills
to
solve them
.
Jovanović
organized
the
first
training courses for
teach
ers
in handwork,
started the magazine
Ручни рад
(
Handwork
)
,
prepares
curriculum,
methodical
instruction
manuals for
teachers and
textbooks for
students.
Handwork
in
primary schools as a compulsory subject, in Serbia
was introduced
in 1898. by
The
law on pu
blic education
.
Teachers
did not support
this initiative
because their
professional
and social
status was
highly unfavorable
, and
turned on
against
all the novelties
that have
been introduced by law
.
Because
such
attitude towards the
handwork
its
practical
implementation
has not even started
, which led
to the extinction of
the movement.
In the period
1904
-
1920
.
years
at
the international level
this idea
still
actual
, especially in the
practical
efforts
of John
Dewey
and George
Kerschensteiner
important
for
foundation of the concept
of activity school...
