Улога социо-когнитивног конфликта у развоју научних појмова у школском контексту

Abstract

Главни циљеви овог рада су да се истражи садржај и организација наивног, физичког знања код ученика, и да ли се и како ово почетно знање мења под утицајем традиционалне наставе и наставе засноване на социо-когнитивном конфликту у вршњачкој групи. Истраживање такође има за циљ да испита квалитет вршњачког дијалога у реалном школском контексту, и како је овај повезан са процесом развоја научних појмова. Истраживање је реализовано у форми експеримента са паралелним групама. Контролну и експерименталну групу ученика су чинила по два одељења 7. разреда основне школе која су накнадно уједначена кроз статистички поступак. У експерименталној фази, два одељења су учила физичке садржаје (Њутнови закони механике) кроз наставни програм заснован на принципима социо-когнитивног конфликта у вршњачкој групи. У фази пре и после извођења наставе (редовне и експерименталне) ученици су радили тест знања (паралелне форме). Постекспериментално, знање ученика је додатно испитано полуструктуираним интервјуом. Квалитативна анализа одговора ученика је показала да наивно, физичко знање поседује унутрашњу организацију у виду наивних, експликативних принципа који представљају оквир у коме ученици тумаче посебне појмове или физичке појаве. Током процеса учења, на индивидуалном сазнајном плану ученика, наивни и научни садржаји задржавају статус паралелних форми, што омогућава да се у њиховим одговорима наивна и научна објашњења појављују заједно на међусобно неискључив начин. Квалитативна анализа указује на значајне разлике у корист експерименталне групе. Доминантне категорије одговора у контролној групи одражавају учење школских садржаја чињеничког типа, и у квалитативном смислу немају карактер напредовања или развоја научних појмова у односу на почетни, наивни ниво разумевања. Доминанте категорије одговора у експерименталној групи одражавају учење научних принципа, и у квалитативном смислу укузују на то да је на индивидуалном сазнајном плану ученика започет процес изграђивања логичких веза који је карактеристичан за одговарајући систем научних појмова. Квантитативна анализа резултата на тесту знања показује да је експериментална група напредовала значајно више од контролне групе...

This work’s main goal is researching the contents and organization of students’ naïve knowledge of physics, and seeing if and how this initial knowledge changes under the influence of traditional teaching and teaching based on social-cognitive conflict in a peer group. Another aim of the research is examining the quality of peer dialogue in a realistic school context, and how is it related to the process of scientific concepts development. The research was conducted as an experiment with parallel groups – control group and an experimental one. Each was made out of two seventh grade primary school classes, that were later balanced through a statistical procedure. In the experimental phase, two classes learned physics (Newton’s laws of motion) through a curriculum based on the principles of social-cognitive conflict in a peer group. In phases before and after teaching (regular and experimental), students did a knowledge test (parallel forms). Post experimentally, students’ knowledge was additionally evaluated through a semi structured interview. Students’ answers qualitative analysis showed that their naïve knowledge of physics has an internal organization in a form of naïve, explanatory principles that represent a framework in which students interpret individual concepts or physical phenomena. Through the learning process, on a student’s individual cognitive scale, naïve and scientific contents keep the status of parallel forms, which enables the coexistence of naïve and scientific explanations in their answers in a mutually nonexclusive manner. Quantitative analysis of the test results shows that the experimental group made a remarkable progress in comparison to the control group...