Зидно сликарство цркве Богородице Одигитрије у Пећи

Abstract

Црква Богородице Одигитрије у Пећи, задужбина српског архиепископа Данила II (1324-1337), представља јако вредан споменик српског средњовековног живописа. Готово цео живопис те цркве настао је између 1334/1335. и 1337. године и очуван је скоро у потпуности. Две фреске које чине други слој сликарства вероватно потичу из каснијег XIV века. Ова дисертација састоји се из седам поглавља и посвећена је првенствено иконографско-програмским и ликовним особеностима живописа Богородичине цркве. У првом поглављу се говори о резултатима досадашњих истраживања зидног сликарства цркве. У другом поглављу се сажето обрађују подаци из историјских извора о ктитору цркве Данилу II и његовим мотивима посвете цркве. У трећем поглављу се сликарство првог слоја датује у време између 1334/1335. и 1337. године, а изведена је и претпоставка о ширем датовању другог слоја живописа у XIV век. Установљено је да фреске западне фасаде Богородичине цркве улазе у програмски оквир сликарства припрате Пећке патријаршије и да сликарство фасаде Богородичине цркве чини програмску целину са фасадама читавог пећког комплекса. У четвртом, најзначајнијем и најобимнијем поглављу рада обрађене су иконографско-програмске одлике фресака XIV века. Посебно су разматране фреске куполе и пандантифа, олтара, параклиса Св. Арсенија, параклиса Св. Јована Претече, средишњег дела цркве – наоса, северозападног и југозападног травеја, као засебних просторних односно програмских целина. Запажено је да се у избору тема, распореду постављања сцена трију циклуса (Велики празници, Богородичино житије, Христов јављања после васкрсења), њиховом положају и иконографским особеностима, сликарство ослања на достигнућа ране ренесансе Палеолога, а уочене су и најдиректније аналогије иконографским решењима сцена, које каткад потичу из млађих споменика српског монументалног живописа. У избору тема и њиховом програмском месту у цркви наручиоци живописа су се каткад служили узорима из седишта архиепископије – из цркава у Жичи, Св. Апостолима и Св. Димитрију у Пећи. У раду је идентификован одређен број појединачних фигура, појединачних сцена и сцена које су улазиле у састав циклуса, раније непримећених, нетачно протумачених или у претходној литератури само наговештених и поменутих. Закључено је да зидове Богородичине цркве краси тематски изузетно богат и вредан живопис, кога одликује велика теолошка ученост и изнијансираност. Пето поглавље посвећено је орнаменталном украсу Богородичине цркве, а шесто ликовним особеностима живописа – сликарским рукописима и њиховом сликарском поступку. Закључено је да су живопис Богородичине цркве извела три главна мајстора са помоћницима. У седмом поглављу, закључку, изнета су основна запажања уочена приликом истраживања живописа. На крају рада поред списка скраћеница, списка цртежа и фотографија анализираних фресака и плана цркве са графичким распоредом фресака, приложени су на компакт-диску и цртежи фресака Богородичине цркве у Пећи од М. Нагорног, и фотографије фресака В. Т. Хостетера.

The Church of the Virgin Hodegetria, the foundation of Serbian archbishop Daniel the Second (1324-1337), represents a very precious monument of the Serbian medieval wall painting. Nearly all wall paintings of this church were executed between 1334/1335 and 1337 and they are almost entirely preserved. Two frescoes that form the second layer of frescoes may originate from the later 14th century. This PhD thesis consists of seven chapters and it is mainly dedicated to the iconographic programme and painterly characteristics of the wall paintings of the Virgin Church in Peć. The first chapter tells about the results of previous investigations of the wall paintings of the Church. The second chapter concisely deals with the data from historical sources on the church founder and his motives for the church dedication. The third chapter determined the first layer of the wall paintings dated between 1334/1335 and 1337, and there is an assumption that the second layer of the frescoes was executed in the late 14th century. The frescoes on the western façade of the Virgin church were found to be part of the conceptual framework of the nartex wall paintings and the frescoes on the southern façade to form the conceptual unity with the façade wall paintings of the entire architectural complex of the Patriarchate of Peć. The fourth chapter deals with the iconographic programme characteristics of the 14th century frescoes. Special attention was paid to the frescoes of the dome, of the pendentives and the altar, of the chapel of St Arsenius, the chapel of St John the Forerunner, of the nave, the north-west bay, and the south-west bay, which all represent separate spatial and programmatic units. It was observed that, when it comes to the choice of the themes, the layout of the frescoes of the all three cycles (cycle of Great Feasts, the Virgin Cycle and the Eonthina Cycle), their position and iconographic characteristics, the wall paintings rely on the achievements of the early renaissance of Paleologos. In some cases the most direct analogies of the iconographic formulas of the scenes were noticed in later monuments of Serbian wall paintings. For the themes and their programmatic position in the church, the painters sometimes used the models from the archbishop seats (Ţiča, St Apostles and St Demetrius in Peć). This paper identified certain number of previously unnoticed or incorrectly interpreted individual figures, individual scenes and scenes that were part of cycles, that were just suggested and mentioned in a previous bibliography without any further arguments. It was concluded that the walls of the Virgin Church were decorated with thematically exceptionally rich and precious wall paintings, characterized by a high level of theological knowledge and nuances. The fifth chapter is dedicated to the ornamental decoration of the Virgin Church, and the sixth to the stylistic characteristics of the wall paintings - artistic styles and their stylistic treatments. It was concluded that three painters and their assistants executed the wall paintings of the church. The conclusion, as seventh chapter, presents the main remarks observed during the study. The paper also includes a list of abbreviations, a list of drawings and illustrations of the analysed frescoes, the plan of the church with the position of the frescoes in the church, and finally the CD with the drawings of the frescoes by M. Nagornji and the photographs by W. Taylor Hostetter.