Курикулум из перспективе васпитача

Abstract

Пракса васпитања и образовања дечјег вртића захтева озбиљно промишљање, рефлексију и дискусију како би се боље разумела и тумачила као друштвени феномен. Уколико смо спремни да се озбиљно позабавимо сопственим дискурсима и његовим обрасцима који су присутни у и обликују праксу дечјег вртића, пре ћемо бити у стању да је разумемо и откријемо значења која носи са собом – јер, у крајњем случају, васпитање и образовање се заснива и почива на језику, говореном и писаном. Информације које примамо у процесу комуникације са текстом једног програмског документа (у контексту овог рада Основа програма предшколског васпитања и образовања – модел А) не воде увек нужно разумевању. Начин на који васпитачи разумеју и тумаче курикулум (формални програм као службени текст или „делатни“ програм, односно оно што се дешава и конструише у конкретном контексту васпитно образовне праксе) зависи од њихових имплицитних педагогија, знања, уверења и претпоставки које имају о програму, детету и сопственој улози. Оваква разумевања и тумачења васпитача често не морају бити у складу са формалним програмом као моделом. Имајући у виду да се педагошка пракса не може развијати „по рецепту“, увођењем одређених испробаних модела, нити пресликавањем туђих решења, с једне (као) и приступ критичке анализе дискурса, са друге стране, пошла сам од претпоставке да начин на који васпитачи разумеју концепцију програма као модела зависи од дискурса заступљеног у пракси одређеног дечјег вртића, кроз који се званична концепција „филтрира“, мења и гради као заједнички конструкт у конкретним условима. Приступ у овом истраживању заснива се на поставкама критичке анализе дискурса и анализе наратива (као начина представљања унутар контекста дискурса) и односи се на значења и начине конструкције значења. Дискурс се у раду тумачи као институционални начин мишљења, који делује на схватања, одређује начин изражавања и деловања васпитача. Полазећи од схватања курикулума као образовног предлога који пружа основу за критичко преиспитивање програма и као модела и као праксе, у истраживању су сагледаване различите перспективе васпитача у односу на програмски документ и праксу – курикулум. Кроз наративно истраживање у пет дечјих вртића у Београду, истраживан је начин на који васпитачи разумеју и граде значења уписана у званични програмски документ кроз препознавање и експлицирање својих имплицитних педагогија, уочавање кохерентности између теорије и праксе и (ре)конструкције курикулума. Руководећи се основним истраживачким питањем `Како васпитачи разумеју и која значења (имплицитна и/или експлицитна) приписују у тумачењу полазишта програма, начела васпитно-образовног рада, слике о детету и улогама васпитача и како реконструишу значења кроз дискурс` цео процес истраживања је прошао кроз три опште фазе. Са васпитачима који су се добровољно определили да учествују у истраживању и тиме заузели улогу ко-истраживача, прва фаза или фаза значења започела је креирањем и грађењем личних прича. Васпитачи су, на основу смерница и делова текста Mодела А наводили различита значења појма `програм` , `дете`, `улога/начело васпитно-образовног рада` и уз њихово коришћење писали сопствене приче. Друга фаза или фаза тумачења и грађења мреже значења обухватила је наративе (личне приче и рефлексивне дневнике васпитача, квалитативне појединачне интервјуе и транскрипте групних дискусија) који су, у контексту овог истраживања, представљали ресурс за грађења и мапирање значења основних појмова `програм` , `дете`, `улога/начело васпитно-образовног рада`. У оквиру треће фазе или фазе рефлексије смо, кроз активан процес интерпретације сопствених значења, намера и начина поступања, конструисања значења и преговарања о значењима, постављали оквир за изношење различитих перспектива васпитача. Анализом наратива, мапа значења васпитача и дијалога међу васпитачима о сопственим причама и мапама значења истраживано је како васпитачи разумеју кључне концепте курикулума. На тај начин обезбеђиван је потенцијал за разумевање конкретног образовног контекста, јер се базирао на самовођеном учењу кроз рефлексију са другима. Постављени модел истраживања ослања се на искуства савремених истраживања курикулума, којима се наглашава да заједничке практичне акције омогућавају васпитачима да развију дијалог на основу онога што чине заједно и да из тога граде и преиспитују значења. Током конструктивног дијалога васпитачи су долазили до увида у то која значења везују за који „знак“ (појам) – програм, дете, улога. Различите перспективе, с друге стране, водиле су различитим интерпретацијама и новом грађењу значења, што је представљало пут ка даљој комуникацији и рефлексији. У процесу рефлексије васпитачи су постајали ко-конструктори значења кроз процес размене сопствених перспектива преузимајући улогу истраживача сопствених разумевања значења програма/курикулума.

The practice of preschool education must be a topic of serious consideration, reflection and discussion in order to better understand and interpret it as a social phenomenon. If we are ready to seriously deal with our own discourses and their forms that are present in and shape the practices of the kindergarten, we will be able to understand meaning of those practicest - because, ultimately, education is based on language, spoken and written. Informations that we gain in the process of communication with the text of a program document (in the context of this research, Foundations of the Program of Preschool Education for children aged three to seven – model А) do not necessarily lead to understanding. The way in which preschool teachers understand and interpret the curriculum (formal program - the official text, or "the implemented" program - what is actually happening and is being constructed in a given context of educational practices) depends on their implicit pedagogies: the knowledge, beliefs and assumptions they have about the program, child and their own role. Such understandings and interpretations do not necessarily correspond with the formal program as a model. Based on this and the critical discourse analysis approach, I have started with the assumption that the preschool teachers understanding of the given official program will depend on the discourse present in a specific practice of their kindergarten. It is through this discourse that the formal program is "filtered", changed and constructed as a common conception. The research is based on critical discourse analysis and the analysis of narrative (as a method of representation within the context of adiscourse) and is related to meanings and ways of meanings reconstruction. The discourse in this study is interpreted as an institutional way of thinking which acts on the views, specifies the manner of expression and action of preschool teachers. Proceeding from the understanding of the curriculum as an educational proposal that provides the basis for a critical review of the program,both as a model and as a practice, we were studying different perspectives of preschool teachers in relation to the program document and to the practice - curriculum. The narrative inquiry included teachers from five Belgrade kindergartens. The manner in which preschool teachers understand and construct meanings written in the official program document was studied through recognition and explanation of their implicit pedagogies. This lead to the identification of correspondance between theory and practice and (re)construction of the curriculum. Guided by the basic research questions: `How preschool teachers understand the meaning (implicit and / or explicit) of attributed to the basic element of the official program: the concept of the child, the principles of educational work, and the roles of preschool teachers" and "How they reconstruct the meanings through the discourse` the whole process of research has gone through three general phases. The first phase or "the meanings’ phase, started with creation and construction of personal stories by preschool teachers who volunteered to participate in the research and who have taken the role of co-researchers. The preschool teachers have listed various meanings of the terms `programe`, `child`, `role/principles of educational work`, based on the guidelinesthey were given and parts of the text of the official program - model A, and while using the mentioned terms, wrote their own stories. The second phase or "the interpretation phase" and construction of network of meanings included the narratives (personal stories and reflective diaries of preschool teachers, qualitative individual interviews and transcripts of group discussions) that, in the context of this research, represented a resource for the construction and mapping of the meanings of basic terms `program`, `child`,` roles/principle of educational work'. In the last phase of reflection we have set the framework for the expression of various preschool teachers’ perspectives through an active process of interpretation of their own meanings, intents and modes of action, construction and negotiation of meanings. The analysis of narrative, a map of meaning and dialogue among preschool teachers about their own stories and maps of meaning were used to explore how preschool teachers understand key concepts of the curriculum, thus providing the potential for understanding the specific educational context, as it was based on learning through reflection with others. During the constructive dialogue preschool teachers have come to gain insight into the meanings they associated with the "sign" (the term) - program, child, roles. Different perspectives on the other hand, lead to different interpretations and meanings of the new construction, which was a way of further communication and reflection. In the process of reflection, preschool teachers became co-constructors of meaning through a process of sharing their own perspectives and took on the role of researchers of their own understanding of the program/curriculum.