Однос етничког и других облика колективног идентитета : теренска истраживања српске заједнице на југоистоку Косова

Abstract

Рад се заснива на мултилокалном теренском истраживању српске заједнице југоисточног Косова (Гњилане са околним селима, енклава Витина, расељени са овог подручја у Смедереву, Врању и Врањској Бањи). Терен је конципиран као мрежа локалитета. Истраживање, у ужем смислу, обављано је у периоду од 2003. до 2006. године. Истраживање је имало за циљ да у ситуацији дубоко измењеног контекста од 1999. године и увођења међународног протектората на Косову сагледа однос између етничке и других облика идентификација (религијске, регионалне, локалне, родне). У фокусу је конструкција етничког и других облика колективног идентитета у дискурсу припадника заједнице, која се огледа у многим аспектима, а један од главних је дискурзивно обликовање других. На Косову је постојало мноштво значајних других, како блиских тако и далеких, као и оних који су у исто време могли бити и једно и друго. Идентитетски дискурси о другом / другима представљају негатив у односу на који се формирају, обликују и изражавају различити и слојевити дискурси самоидентификације. У послератном контексту, радикално промењеном етничком и социјалном пејзажу, у оквиру српске заједнице отварају се процеси артикулације и реартикулације идентитета, и проблематизују се његови различити облици. Дискурс о другом / другима представља део ширег идентитетског дискурзивног комплекса који сачињавају и друге теме: протекторат, свакодневица у енклави, миграција, рапидне промене у породичној структури и улогама, свадба, празници календарског циклуса, улога и значај православне цркве у новом контексту, итд.

This study is based on multi-sited fieldwork carried out in southeast Kosovo (Gnjilane with its surrounding villages and Vitina enclave) and among persons displaced from this area to Smederevo, Vranje, and Vranjska Banja. The terrain was defined as a network of localities. Research, in the narrower context, was carried out between 2003. and 2006. The aim was to examine the relation between ethnic and other forms of identification (religious, regional, gender) in a context that had undergone profound change since 1999, when an international protectorate had been set up for the region. The focus was placed on ethnic and other collective identities constructions within the discourse of the community, seen in many aspects but most significantly, in discursive creation of others. Kosovo was populated by many significant others, close or distant, as well by those who could at the same time, be affiliated with both categories. Identity discourses about other / others represent a negative in regards to formation, shaping and expressions of various and leveled discourses of self-identification. In the post-war context, in radically changeable ethnic and social milieu, within the Serbian community several processes of articulation and re-articulation of identity are being open. The discourse about the other / others is part of a broader discursive identity complex, which encompasses other topics as well: the protectorate, everyday life in the enclave, migration, rapid changes in family structure and roles, the wedding, holidays of the calendar cycle, the role and importance of the Orthodox Church in the new context, etc.