Тргови и урбанизација Србије крајем средњег и почетком новог века

Abstract

Тргови су посебан тип насеља које карактерише појачана робна размена и неаграрна привреда. Именица трг потиче од општесловенског термина чије је првобитно значење било роба. Из овог значења развила су се друга: место где се вршила робна размена, место у центру насеља где су се укрштали путеви и окупљало становништво, и, на крају, посебан тип насеља. Из основног развила су се и друга значења: трговина као процес и као објекат, тржиште, тржница, трговиште, трговац. Карактеристика свих изведених именице јесте процес који их обједињава, а то је робна размена. Први тргови у средњовековним српским земљама јављају у сеоским насељима. Kасније, обновом старих градова и развојем привреде, пре свега трговине и рударства, тргови су се усталили у урбаним насељима. У средњовековној Србији разликујемо три зоне и три основна типа урбаних насеља – градова: приморски, јужни и централни. У раду је обрађена централна зона у којој су Срби дали највећи утицај на настанак и развој тргова, као посебног типа урбаних насеља. Градови су носиоци цивилизације, а српски средњовековни тргови представљају чиниоце и огледало развоја српске средњовековне државе. На основу настанка разликујемо следеће типове тргова: манастирски, руднички, тргови на месту караванских станица и тргови у старим градовима, на раскршћу путева и подножју утврђења. Урбанизација је процес који карактерише природни или механички прираштај становништва у насељима неаграрног типа. Процес захвата читаво друштво, а не само градска насеља у којима су промене очигледне и највидљивије, дешавају се и у насељима која не припадају урбаним. Процес урбанизације у средњовековној Србији текао је убрзано од средине XIII, а врхунац је доживео у првој половини XV века. Значајан допринос дали су му Дубровчани и Саси, носиоци трговине и рударства. Неповољне политичке прилике XV века нису могле да прекину овај процес – он се постепено гасио тек са доласком Турака, који најзначајније центре у окупираним областима нису сместили у тргове као најразвијенија насеља, већ у утврђења. Тиме процес урбанизације, уз уплив оријенталних елемената и ратну орјентацију привреде, поприма другачије облике.

Market-places are a special type of settlements characterized by a reinforced exchange of merchandise and non-agrarian economy. The noun trg (market-place) stems from general Slavic term whose original meaning was merchandise. Out of this meaning other ones were developed: place where merchandise exchange was carried out, places in the centre of settlement where roads were being crossed and population being gathered, and, in the end, a special type of settlement. Out of the basic meaning, other ones were developed: trade as a process and subject, market-place, market-hall, places where trade is carried out, and merchant. The characteristic of all deduced nouns is the process which unifies them, and it is the exchange of merchandise. The first market-places in the medieval Serbian countries appeared in rural settlements. Later on, by renewal of the old towns and development of economy, first of all trade and mining, market-places were established in urban settlements. In medieval Serbia three zones and three basic types of urban settlements (towns) are differentiated: coastal, southern and central. This paper dealt with central zone in which Serbs had had the highest impact on the appearance and development of market-places, as a special type of urban settlements. Towns are the holders of civilization, and Serbian medieval market-places represent factors and reflection of the development of Serbian medieval state. According to the appearance, the following types of market-places are differentiated: monastic, mining, market-places at the places of caravan’s stations, and the ones in old towns, at the crossroads and foots of the fortifications. Urbanization is a process characterized by the natural or mechanical increase of population in the settlements of non-agrarian type. The process is taking hold of the whole society, not only urban settlements in which the changes are to be evident and the most visible, and they occur in settlements not belonging to the urban ones. The urbanization process in medieval Serbia from the middle of the 13th century was running in an accelerated manner, and lived to see its culmination in the first half of the 15th century. A great contribution was given to it by Dubrovčani and Sasi, holders of trade and mining. Unfavourable political circumstances of the 15th century could not interrupt this process – it was being gone out step by step with the arrival of the Turks, whom had not put the most important centres in the occupied areas in market-places as the most developed settlements, but in the fortifications. So the urbanization process, by the influence of oriental elements and war-like orientation of economy, is getting different forms.