Show simple item record

Architecture of classicism in Serbia in 19th and 20th century

dc.contributor.advisorKadijević, Aleksandar
dc.contributor.otherRoter-Blagojević, Mirjana
dc.contributor.otherIgnjatović, Aleksandar
dc.contributor.otherDragojević, Predrag
dc.creatorPolovina, Goran D.
dc.date.accessioned2016-01-05T12:52:35Z
dc.date.available2016-01-05T12:52:35Z
dc.date.available2020-07-03T09:57:46Z
dc.date.issued2012-12-07
dc.identifier.urihttp://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=426
dc.identifier.urihttp://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/3241
dc.identifier.urihttps://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:6204/bdef:Content/download
dc.identifier.urihttp://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=43966991
dc.description.abstractУ историјско – социолошком смислу, крај 18. и прва половина 19. века је време стварања великих царстава (француско Наполеоново, британско, немачко, руско, аустријско) и нових или обновљених држава (Италија, Грчка, Србија). Ове државе граде своје велике репрезентативне објекте у класицистичком стилу који је својом монументалношћу, строгошћу и античким елементима на најпогоднији начин репрезентовао тежње за приказивањем државне моћи и нових демократских стремљења народа. Класицизам је у Србији потекао из Аустрије, преко градитеља који су деловали у градовима Аустријског царства, затим преко архитеката који су из западних земаља долазили да граде у Србији и коначно, преко српских архитеката који су се школовали у Аустрији, па то знање пренели у Србију. У Војводини се класицизам често појављује на црквама, у виду класицистички обрађеног брода и портала цркве у комбинацији са барокним звоником, затим на јавним репрезентативним грађевинама (зграде државне управе, позоришта) и летњиковцима богатих грађана. У централној Србији се појављује и на краљевским палатама и јавним објектима. Релативно мали број класицистичких објеката прве половине 19. века проузрокован је недовољном економском развијеношћу тек ослобођене земље. Наиме, земља је из феудалног ниско-акумулативног привредног система, карактеристичног за Отоманску империју, тек прелазила у нижи степен капитализма и то углавном захваљујући слободној трговини и занатству. Такве околности су омогућиле да се озида само понеки репрезентативни јавни објекат. Као и у западној Европи, класицизам оживљава крајем 19. и почетком 20. века, мање или више обогаћен формама везаним за академизам. Привредни потенцијал земље је омогућио виши степен акумулације и већи грађевински замах. Осим тога, нова држава Краљевина Југославија је имала потребу за изградњом објеката државне управе. Политичка инкорпорираност у западноевропске структуре (снажна веза са савезницима из Првог светског рата и 6 потпуна изолованост од СССР-а) допринели су да се пренесу токови западне уметности на домаћу архитектонску сцену (академизам, модернизам, прелазне форме). У овом периоду је, поред изузетних домаћих стваралаца, веома утицајна група руских архитеката, настањених у Краљевини Југославији, после избијања Октобарске револуције, који су оставили у наслеђе реализоване пројекте веома репрезентативних јавних објеката.sr
dc.description.abstractFrom the historical and sociological aspect, the end of 18th and first half of 19th century is the period of creating new great empires (French Napoleon’s, British, German, Russian and Austrian) and new or renewed states (Italy, Greece, Serbia). These states erect their big representative buildings in the style of classicism, as these buildings represented in the most convenient manner tendencies for showing the state’s power and new, democratic aspirations of people due to their monumentality, severity and antic elements. Classicism in Serbia origins from Austria, and has been introduced in Serbia by builders who operated in Vojvodina (which formed part of the Austrian Empire in the 19th century), architects coming from western countries to practice in Serbia, and finally, by Serbian architects educated in the Austrian Empire, who brought their knowledge to Serbia. In Vojvodina, Classicism is often seen in churches, in classically treated nave and portico, combined with baroque tower, in public representative buildings (municipal buildings, theatres). In central Serbia, it appears in royal palaces and public buildings. The relatively low number of Classical buildings in the first half of 19th century is caused by insufficient economic development in the country that has just been liberated. The country was developing from feudal low-accumulated economy, typical for the Ottoman Empire, and just stepped into lower-degree capitalism, mostly relying on free trade and handcraft. Such conditions allowed the erection of only a few representative buildings. As in the Western Europe, Classicism revives at the end of the 19th and beginning of 20th century, this time in a, less or more, enriched form linked to academism. At this stage, economic potentials of the country allowed a higher degree of accumulation, which resulted in a bigger number of constructed buildings and a higher level of style’s expression. Besides, the newly established Kingdom of Yugoslavia needed new 8 government buildings. The political incorporation of Yugoslavia in the western structures (strong connection with Allies from WWI and total isolation from USSR) contributed to the introduction of western art in the domestic architectural scene (academism, modernism, transitional forms). In this period, beside outstanding domestic creators, a group of Russian architects, settled in the Kingdom of Yugoslavia after the breakout of the October revolution and civil war, was very influential, and left as a heritage realized designs of very representative public buildings.en
dc.formatapplication/pdf
dc.languagesr
dc.publisherУниверзитет у Београду, Филозофски факултетsr
dc.rightsopenAccessen
dc.sourceУниверзитет у Београдуsr
dc.subjectaрхитектураsr
dc.subjectArchitectureen
dc.subjectрационализамsr
dc.subjectдемократијаsr
dc.subjectпротокласицизамsr
dc.subjectкласицизамsr
dc.subjectoбноваsr
dc.subjectампирsr
dc.subjectцентарsr
dc.subjectосовинаsr
dc.subjectсубординацијаsr
dc.subjectRationalismen
dc.subjectDemocracyen
dc.subjectProto-classicismen
dc.subjectClassicismen
dc.subjectRenewen
dc.subjectEmpire styleen
dc.subjectCenteren
dc.subjectAxisen
dc.subjectSubordinationen
dc.titleАрхитектура класицизма у Србији XIX и XX векаsr
dc.titleArchitecture of classicism in Serbia in 19th and 20th centuryen
dc.typedoctoralThesis
dc.rights.licenseBY-NC-ND
dcterms.abstractКадијевић, Aлександар; Драгојевић, Предраг; Игњатовић, Aлександар; Ротер-Благојевић, Мирјана; Половина, Горан Д.; Arhitektura klasicizma u Srbiji XIX i XX veka;
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/26362/Disertacija.pdf


Files in this item

Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record