Show simple item record

Successors of the Mrnjavčević family and theritories under their power 1371-1459

dc.contributor.advisorMišić, Siniša
dc.contributor.otherŠuica, Marko
dc.contributor.otherMiljković, Ema
dc.creatorAleksić, Vladimir G.
dc.date.accessioned2016-01-05T12:52:27Z
dc.date.available2016-01-05T12:52:27Z
dc.date.available2020-07-03T09:57:37Z
dc.date.issued2013-01-29
dc.identifier.urihttp://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=392
dc.identifier.urihttp://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/3237
dc.identifier.urihttps://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:6086/bdef:Content/download
dc.identifier.urihttp://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=522377367
dc.description.abstractДокторска дисертација „Наследници Мрњавчевића и територије под њиховом влашћу од 1371. г. до 1395. г.“ је наставак вишевековног занимања домаћих и страних историчара за прошлост Србије и југоисточне Европе у другој половини XIV в. Слабљење државе Немањића се поклапа са новим таласом турског присуства на континенту, што је трајно изменило прошлост не само Балкана. У догађајима и процесима светског значаја учествовали су и краљ Вукашин и деспот Јован Угљеша. Деловање браће привлачи посебну пажњу јер се њиховим успоном често објашњава суноврат Царства. Такође, у средишту истраживања је деловање краља Марка и његове тројице браће (Андрејаш, Иваниш, Дмитар) након Маричке битке. Тада је, претежно источно од Вардара, настала још пространија држава браће деспота Јована Драгаша и господина Константина. У циљу објашњења ове појаве опсежно је истражена биографија њихових родитеља, деспота Дејана и Теодоре, сестре по оцу Стефана Душана. Њиховим успонима и падовима од личних особина много више су доприносиле опште околности. Посебно је издвојено државно уређење засновано на апанажама, удеоним кнежевинама, „земљама“ и „државама“. Након Маричке битке српски обласни господари са југа су утврдили своја господства, али се временом све више повлаче пред северним суседима (кнез Лазар, Вук Бранковић, Балшићи). За разумевање вишеслојних међусобних односа било је неопходно проучити сложене и динамичне политичко - дипломатске, управно - административне, економске, демографске, црквене, културно - духовне и друге процесе унутар две државе и широм расцепканог Царства. Дошло се до нових и занимљивих погледа, уз општи закључак да је на дворовима краља Марка и браће Драгаш српска државна политика усклађивана са све скромнијим могућностима. Такође, истражени су односи и са другим балканским знатнијим снагама. Закључено је да су Дејановићи могли имати знатан уплив на прилике у јадранско-јонском залеђу, те Епиру и Тесалији. Турци су временом све снажније и свеобухватније притискали, тако да снага две државе све више слаби. Нема много изворних вести о ставу Османлија према два двора, те је стога велики простор посвећен питањима турског вазалитета уопште и етапама њиховог освајања. Као кључни догађаји издвојени су пад Сера (1383. г.), Солуна (1387. г.) и посебно Косовска битка. Смрт краља Марка и господина Константина у бици на Ровинама 1395. г. је била праћена, вероватно тихим, гашењем њихових држава. Њихове контуре су очуване у раним турским административним јединицама. Осим тога, многе ниже установе и бројни појединци су се уклопили у управу нове државе. Ретки савремени извори су малог обима (повеље, записи, натписи, родослови) и стога су међусобно неповезани. Слични су и наративни извори, с тим да су готово сви истовремено и пристрасни. Каснија врела су изузетно непоуздана. Мисли се на турске хронике, дела нововековних европских историографа и путописаца, а посебно на разгранато живо народно предање. Најранији турски дипломатички акти не осликавају увек доследно стање из претходног раздобља. Сви скупа омогућавају стварање оквирне слике тек ако се уклопе у најновија сазнања домаће медиавистике.sr
dc.description.abstractPh.D. Thesis “Successors of the Mrnjavčević family and territories under their power 1370-1395” is a continuation of a centuries-old interest of national and foreign historians in the past of Serbia and southeastern Europe in the second half of 14th century. The weakening of the state of Nemanjić coincides with a new wave of Turkish presence on the continent, which permanently changed the past not only of the Balkans. Both King Vukašin and despot Jovan Uglješa participated in the events and processes of global significance. Their rise has drawn special attention because it is usually associated with the end of Empire but also because the activity in the next period of King Marko and his three brothers (Andrejaš, Ivaniš and Dmitar) is at the center of the research. Besides, after the battle of Maritsa, mainly in the east of the Vardar River, more spacious state of brothers despot Jovan Dragaš and gospodin (lord) Konstantin emerged. In order to explain this phenomenon, the biography of their parents, despot Dejan and Teodora, the paternal half-sister of Stefan Dušan, was extensively researched. General circumstances had contributed much more to their rises and falls than their personal characteristics. State polity, based on appanages, co-ruled principalities, “zemlja” - lands and “država” states, was especially distinguished. After the battle of Maritsa, Serbian independent land lords from the south established their dominions but over time they increasingly retreated before their north neighbours (knez Lazar, Vuk Branković, the Balšić family). In order to understand the multilayered relationships it was necessary to study complex and dynamic, political and diplomatic, administrative, economic, demographic, religious, cultural and spiritual and other processes within the two states and throughout divided Empire. New and interesting views occurred with the general conclusion that at the courts of king Marko and Dragaš brothers, Serbian state policy was coordinated with increasingly modest possibilities. Also, the relationships with other substantial Balkan forces were researched with the conclusion that the Dejanović family could have a significant influence on the situation in the Adriatic and Ionian hinterland, and Epirus and Thessaly. Over time, the Turks pressured more powerfully and comprehensively, so that the power of the two states weakened increasingly. There is not much source data on the Ottoman position towards the two courts; therefore a large section is devoted to the issues of Turkish vassalage in general and to the stages of their conquests. The key events which are singled out are the fall of Serres (1383) and Thessaloniki (1387) and in particular the battle of Kosovo. Deaths of King Marko and gospodin (lord) Constantine at the battle of Rovine 1395 were followed by probably silent vanishing of their states. Their contours are preserved in the early Ottoman administrative units. Besides, many lower institutions and numerous individuals adapted to the government of the new state. Rare contemporary sources are of small scale (charters, records, inscriptions, genealogies) and therefore are incoherent. The narrative sources are similar but, almost all are, at the same time, biased. Subsequent sources are extremely unreliable. This refers to the Turkish chronicles, the works of European historiographers and travel writers of the new century, and especially to the diversified lively folk tradition. The earliest Turkish diplomatic acts do not always consistently reflect the state of the prior period. All together, they enable the creation of an outline picture only if they fit into the latest findings of the domestic medievistics.en
dc.formatapplication/pdf
dc.languagesr
dc.publisherУниверзитет у Београду, Филозофски факултетsr
dc.rightsopenAccessen
dc.sourceУниверзитет у Београдуsr
dc.subjectСрпско царствоsr
dc.subjectSerbian Empireen
dc.subjectБитка на Марициsr
dc.subjectМрњавчевићиsr
dc.subjectДрагашиsr
dc.subjectТурци Османлијеsr
dc.subjectисторијска географијаsr
dc.subjectцркваsr
dc.subjectкултураsr
dc.subjectстановништвоsr
dc.subjectпривредна историјаsr
dc.subjectBattle of Maritsaen
dc.subjectMrnjavčević Familyen
dc.subjectDragaš Familyen
dc.subjectOttoman Turksen
dc.subjectHistorical Geographyen
dc.subjectChurch Historyen
dc.subjectCulture Historyen
dc.subjectPopulation Historyen
dc.subjectEconomic Historyen
dc.titleНаследници Мрњавчевића и територије под њиховом влашћу од 1371. до 1395. годинеsr
dc.titleSuccessors of the Mrnjavčević family and theritories under their power 1371-1459en
dc.typedoctoralThesis
dc.rights.licenseBY-NC-ND
dcterms.abstractМишић, Синиша; Шуица, Марко; Миљковић, Ема; Aлексић, Владимир Г.; Naslednici Mrnjavčevića i teritorije pod njihovom vlašću od 1371. do 1395. godine;
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/26339/Disertacija.pdf


Files in this item

Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record