Промена карактера медија у савременом капитализму : узроци, актери, последице

Abstract

Савремени капитализам се од предузетничког прометнуо у корпоративни, грађанска демократија се трансформисала у масовну и манипулативну, а медији су претрпели адаптацију „либертеријанског концепта“ - у коме им је основна функција „служење народу“, тј. улога „четвртог стуба демократије“ - у „пропагандни модел“ где је превасходни циљ остваривање профита и заштита корпоративног система. Тај друштвени процес пратило је низ појединачних пројеката у којима су медији: а) преко адвертајзинг-односа везани за крупни капитал и претварани у безрезервног промотера потрошачке културе; б) власништво над медијима је концентрисано у непојмљиво мали број руку; в) и сами медији су постали део корпоративних структура и подведени под истоврсно менаџерско управљање; г) у непосредној производњи вести поред традиционалних начина усмеравања и контроле, уграђених у статус професије и начина организовања редакције, одомаћили су се у јавности невидљиви лобистички притисци, офанзивни ПР механизми као и најсофистициранији метод - спин. Корпоративна држава је за те монополске интереса слоја најбогатијих обезбедила легалитет. Комплекс „индустрије свести“ одржавао је привиде да је се ради о прогресу и очувању највиших вредности друштва. Основно изражајно средство медија није више (слободна) реч, што је и основни супстрат (либералне) демократије, већ слика која је неупоредиво сугестибилнија у манипулацијама масама и пријемчивија тоталитарнијим друштвима, а поред телевизије незаобилазна је и у развоју нових интернет-комуникација и пројеката дигитализације. Најзначајнија последица ових промена је што медији, а „усред једне кризе огромних размера и глобалног значаја“, нису оспособљени да испуне историјски улогу „мајке свих револуција“ и у овом добу буду међу најважнијим носиоцима кључних и далекосежних друштвених промена које се чине неизбежним.