Друштво у Епирској држави прве половине XIII века

Abstract

До почетка XIII века историја Епира, Крфа и Западне Македоније позната је само у основним цртама. Када су учесници Четвртог крсташког похода освојили Цариград, на поменутим територијама основана је независна држава, о чијем смо постанку и даљем развитку солидно обавештени. За рани период Епирске државе најзначајнији историјски извори јесу судска акта и писма двојице најистакнутијих писаца и црквених лидера тога времена, охридског архиепископа Димитрија Хоматина и навпактског митрополита Јована Апокавка. У досадашњим истраживањима, која су, као и овај рад, претежно заснована на поменутим изворима, добро су проучени општа историја Епирске државе, њен идеолошки и политичко-црквени сукоб са супарничким Никејским царством и Никејском црквом, провинцијска управа, и функционисање црквених и световних судова. Циљ овог рада јесте да истражи друштвени састав Епирске државе у првим деценијама XIII века, превасходно на основу поменутих извора. Истраживачки поступак може се означити као просопографски, будући да се до опште слике о друштву дошло кроз анализу података о свим личностима, односно породицама, о којима горе поменути извори пружају релевантне податке. Сабрани подаци изложени су у Просопографском речнику, у којем је посебно истакнуто све оно што указује на друштвени профил дате личности, као што су титуле, почасни епитети, функције, занимања и родбинске везе. Посебна пажња посвећена је анализи породичних имена, кроз коју су постале видљиве неке значајне друштвено-историјске појаве (нпр. порекло породица, миграције становништва у оквирима некадашњег Византијског царства), за које иначе не постоје експлицитна сведочанства или су она пак веома оскудна и нејасна.Један од најважнијих закључака ове дисертације јесте да анализирани извори не приказују само друштво у времену када су настали, него и друштво које се на византијском Балкану постепено развијало током владавине династија Комнина и Анђела. Крајем XII и почетком XIII века на територији Епирске државе живе породице које су се на тај простор раније доселиле из Мале Азије, Цариграда и Италије. Тачно време њиховог досељавања није познато, али је сигурно да се оно догодило знатно пре 1204. године, а на основу познавања општих историјских токова основано се може претпоставити да се то догодило након што су Византинци изгубили Малу Азију и Италију.

There are only basic pieces of information regarding the history of Epirus, Corfu and Western Macedonia prior to the 13th century. When The Fourth Crusade participants conquered Constantinople, an independent state was founded in the above mentioned territory and we have been thoroughly informed of its origin and further development. The most significant historical sources concerning the early Epirus state period are the court acts and the letters of two best distinguished writers and church leaders of that time, Ohrid archbishop Demetrios Chomatenos and Naupaktos metropolitan John Apokaukos. The researches so far, including this one, have been mainly grounded on the mentioned sources and they have closely scrutinised the general history of The Epirus State, its ideological, political and church conflict with the opposing Empire of Nicaea and Nicaean Church, provincial government and the functioning of church and secular courts. The aim of this paper is to explore the social structure of The Epirus State in the first decades of the 13th century, primarily based on the mentioned sources. The applied research method may be designated as prosopographical since the general picture of the society has been acquired by analysing the data on all the characters, i.e. families, of which the above mentioned sources offer relevant data. The collected data have been displayed in Prosopographic Dictionary which particularly points out everything indicating the social profile of the person in question, such as titles, honorary epithets, functions, professions and family ties. A special attention has been paid to the analysis of family names which brought out the visibility of some important social and historic phenomena (e.g. family origin and populous migrations within The Byzantine Empire in that time) of which there are no explicit testimonies or they are rare and unclear. One of the most substantial conclusions of this dissertation is that the analysed sources do not show only the society of the time by their origin, but the society which was slowly developing in the Byzantine Balkans during the rule of Komnenos and Angelos dynasties. At the end of the 12th century and early in the 13th century The Epirus State had some families which had previously moved in from Asia Minor, Constantinople and Italy. The exact time of their arrival has remained unknown, but it is sure that it happened way before 1204 and bearing in mind the general historic events, we can firmly assume that it took place after the Byzantines had lost Asia Minor and Italy.