Karakteristike pojedinca kao činioci sitema vrednosti pripadnika Vojske Srbije

Abstract

Rezime: Interesovanje za proučavanje vrednosti u društvenim naukama, a posebno u oblasti psihologije, ima veliki teorijski i praktični značaj. Jedan od razloga jeste njihova relativna stabilnost, koja omogućava da se buduće ponašanje ljudi i društvena kretanja predviđaju, čak uspešnije nego na osnovu poznavanja nekih drugih dispozicija i karakteristika ličnosti. Društveno-politička i ekonomska reforma kroz koju prolazi naše društvo, uključujući i reforme kroz koje je prošla Vojska, nesumnjivo ostavljajaju traga na vrednosnom sistemu, tako da izučavanje vrednosti čini aktuelan društveni i saznajni problem koji zahteva naučni odgovor. Polazeći od toga, problem našeg istraživanja fokusira se na tri pitanja: 1. Kakva je postojeća struktura vrednosti, i kojim vrednostima pripadnici Vojske Srbije pridaju najveći značaj, u uslovima aktuelne reforme Vojske i tranzicije države; 2. Da li su, i u kom stepenu, povezane osobine ličnosti pripadnika Vojske Srbije, kao i njihove sociodemografske karakteristike, sa aktuelnim sistemom vrednosti u Vojsci; 3. Da li je, i u kom pravcu, došlo do promene sistema vrednosti pripadnika Vojske Srbije, pod uticajem aktuelnih socijalnih, političkih, bezbednosnih i drugih okolnosti i promena u društvu, u odnosu na period neposredno pre započinjanja procesa reformi. Ovo istraživanje ima karakter terenske eksplorativne studije, zasnovane na modelu preseka (crosssectional model). U okviru analize podataka, pored korelacione i multivarijantne analize za utvrđivanje faktorske strukture vrednosti i njihove povezanosti sa osobinama ličnosti, uključena je i kvalitativnodeskriptivna i statističko-komparativna analiza, sa ciljem praćenja promena vrednosti tokom određenog perioda vremena, vezanog za pretranzicioni i tranzicioni period u reformi našeg društva i vojske. Istraživanje je obavljeno na prigodnom uzorku ispitanika koji je obuhvatao oko 10% populacije iz Vojske Srbije, što ukupno iznosi 893. Skup nezavisnih varijabli se odnosio na određene osobine ličnosti (autoritarnost, konzervativizam, konformizam, ekstraverzija-introverzija, neuroticizam, psihoticizam i dimenzije self-koncepta), kao i na socio-demografske karakteristike (pol, godine starosti, mesto odrastanja, geografsko i socijalno poreklo ispitanika, obrazovanje, dužina staža, status u Vojsci), dok se skup zavisnih varijabli odnosio na sistem vrednosti (31 pojedinačna vrednost). Za ispitivanje nezavisnih varijabli korišćeni su sledeći instrumenti: Ajzenkovi upitnici A, C, BESK i EPQ test ličnosti, kao i test za ispitivanje dimenzija self- koncepta (Genself-40), dok je za ispitivanje sociodemografskih karakteristika korišćen posebno konstruisan upitnik. Za ispitivanje zavisnih varijabli, tj, sistema vrednosti, korišćena je lista od 31 vrednosti, koja je primenjivana u ranijim istraživanjima sistema vrednosti u vojnoj sredini. Istraživanje je pokazalo, kad je reč o preferencijama realno ispitivanih manifestnih vrednosti, da dominiraju socijalne vrednosti: porodica, pravda, čast, samopoštoavanje, bezbednost zemlje, obrazovanje, ljudska prava, odgovornost, sreća i ekonomski napredak države. Struktura ispitivanih manifestnih vrednosti (31 vrednost) može se objasniti pomoću manjeg broja latentnih vrednosti (faktora): 1 – Racionalno-humanistička vrednosna orijentacija, 2 – Slobodarski duh i patriotizam, 3 – Uspeh i porodična sigurnost, 4 – Religioznost i tradicionalizam, 5 – Kulturni hedonizam naspram porodične vezanosti. Analiza povezanosti socio-demografskih karakteristika sa preferencijom vrednosti, kako na nivou latentnih faktora, tako i na nivou manifestnih vrednosti, pokazala je da postoje značajne razlike među različitim grupama ispitanika. U tom pogledu najveći doprinos razlikama u proceni vrednosti daju godine starosti, zatim status u vojsci i godine radnog staža. Osobine ličnosti ispitanika značajno su povezane sa njihovim vrednosnim orijentacijama. Najveću povezanost ima prvi kanonički faktor, definisan sa jedne strane sklopom osobina ličnosti koji smo označili kao autoritarni sklop, koji je pozitivno povezan sa religioznošću i tradicionalizmom. Religioznost i tradicionalizam su vrednosti koje su se u našem istraživanju pokazale kao značajnije nego u ranijem periodu, tako da se može govoriti o nekoj vrsti retradicionalizacije, naročito kod mlađih pripadnika Vojske. Opšte vrednosti, kao što su humanizam i patriotizam, ostaju i dalje stabilne vrednosti kroz vreme, što ukazuje da se može govoriti o nekim terminalnim vrednostima u Rokičevom smislu. Ove vrednosti su visoko rangovane i prihvaćene od strane većine ispitanika u našem istraživanju, što ukazuje na pozitivan humanističko-patriotski vrednosni profil pripadnika naše Vojske.