Civitates peregrinae у Илирику у доба Принципата према Плинијевој Naturalis historia и епиграфским изворима

Abstract

Дисертација је посвећена проучавању перегриних заједница (civitates peregrinae) на тлу Илирика, односно римских провинција Далмације и Паноније које су настале његовом поделом 9. године. Приликом успостављања римских провинција, домаће становништво је организовано у заједнице формиране на племенском принципу. Те племенске заједнице су углавном припадале категорији civitates stipendiariae, односно tributariae, а назив peregrinae односи се на правни статус њихове популације, која је већински била у статусу перегрина (у правном погледу, странци у Римској држави). На простору провинција које су обухваћене радом забележено је постојање око педесет перегриних заједница у периоду Принципата. Главни извори за њихово познавање су епиграфски споменици и више поглавља ΙΙΙ књиге дела Naturalis historia Плинија Старијег. Поред тога, употребљени су и подаци o племенима, сачувани код других античких писаца (Апијан, Касије Дион, Страбон, Птолемеј, Велеј Патеркул и др.). У делу Naturalis historia сачувани су спискови перегриних заједница који потичу из званичних докумената (formulae provinciarum) с почетка Ι века, због чега се сматрају поузданим. Натписи сведоче о томе да је већина перегриних заједница које Плиније бележи у својим списковима постојала још касно у ΙΙ, а у неким случајевима и у III веку. Рад би требало да пружи заокружену слику о административним решењима у провинцији, римској политици према домаћем становништву, његовој интеграцији у Римску државу и о процесу романизације. Циљ је да се просторно и временски одреде све перегрине административне јединице на простору провинција Далмације и Паноније (Горње и Доње), о чијем постојању у периоду Ι‒ΙΙΙ века имамо сведочанства. Посебна пажња посвећена је питањима континуитета, трансформације и урбанизације племенских заједница. Анализом епиграфског материјала утврђено је да настанак градова на племенским територијама врло често није морао резултирати укидањем перегриних заједница, већ да су civitates паралелно наставиле да постоје, вероватно умањених размера. Нови епиграфски материјал, нарочито онај који се тиче провинције Паноније, отвара простор за нова истраживања, и захтева да се тема преиспита.

The dissertation is dedicated to studying peregrine communities (civitates peregrinae) in Illyricum, that is the Roman provinces of Dalmatia and Pannonia which were created by the division of Illyricum in 9 A.D. In the establishment of the Roman provinces the local population was organized into communities based on tribal affiliation. These tribal communities predominantly belonged to the category of civitates stipendiariae, that is tributariae, while the designation peregrinae refers to the legal status of their populations, chiefly holding the status of peregrini (from a legal stance, foreigners within the Roman state). Within the provinces explored in this dissertation, about fifty peregrine communities are known to have existed during the Principate. The main sources for these communities are epigraphic monuments and several chapters from the third book of Pliny the Elder’s Naturalis Historia. This text preserved the lists of peregrine communities and, since the lists originate from official documents (formulae provinciarum) from the early first century, they are deemed reliable. The inscriptions attest that the majority of peregrine communities Pliny cited in his lists existed late into the second, and in some cases even in the third century. Apart from these, information about the tribes preserved in other Classical authors was used (Appian, Cassius Dio, Strabo, Ptolemy, Velleius Paterculus etc.). This study aims to offer a comprehensive overview of the administrative solutions in the province, Roman policies towards the indigenous population, its integration into the Roman state, and the process of Romanization. The goal is to temporally and spatially establish all the peregrine administrative units in the provinces of Dalmatia and Pannonia (Upper and Lower), the existence of which in the first and second century A.D. is well attested. Special attention is dedicated to questions of continuity, transformation, and urbanization of these tribal communities. By an analysis of the epigraphic material it was determined that the birth of towns within tribal territories frequently did not result in an inevitable abolition of peregrine communities but that the civitates continued to exist separately, most likely diminished. New epigraphic material, particularly the material in reference to the province of Pannonia, opens new avenues for research and requires a re-examination of the subject.