Show simple item record

The reflexive character of archaeological reasoning: a case study of hellenistic finds in Serbian archaeology

dc.contributor.advisorBabić, Staša
dc.contributor.otherPalavestra, Aleksandar
dc.contributor.otherVujović, Miroslav
dc.creatorKuzmanović, Zorica
dc.date.accessioned2016-01-05T12:52:16Z
dc.date.available2016-01-05T12:52:16Z
dc.date.available2020-07-03T09:55:49Z
dc.date.issued2012-09-07
dc.identifier.urihttp://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=287
dc.identifier.urihttp://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/3220
dc.identifier.urihttps://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:5644/bdef:Content/download
dc.identifier.urihttp://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=521574807
dc.description.abstractRazvoj arheologije u drugoj polovini 20. veka je po mišljenju mnogih njenih savremenika bio izrazito dinamičan i uznemirujući. Uprkos brojnim pokušajima da se arheološko istraživanje, u skladu sa opštom pozitivističkom orijentacijom, postavi na čvršće metodološke temelje i upotrebi za dolaženje do saznanja o zakonima ljudskog ponašanja na opštem antropološkom nivou, paralelno tome, pojavio se, pod uticajem širih društvenih tendencija, pokret koji je izražavao sumnju u mogućnosti naučnog saznanja u arheologiji kao takvog. Okosnica te sumnje bila je činjenica da prošlost nije direktno saznatljiva i da se svi naši zaključci o njoj baziraju na uspostavljanju analogija sa poznatim fenomenima iz savremenog iskustva. Ograničenost arheološkog istraživanja na upotrebu analogija pokrenula je u drugoj polovini 20. veka preispitivanje arheološke epistemologije u dva različita, ponekad izrazito suprotvstavljena pravca, oličena u nazivima procesna i postprocesna arheologija. Procesna, ili nova arheologija, formulisana u skladu sa striktnim logičko-pozitivističkim principima nauke je, zbog logičke nedolsenosti prirode analoškog zaključivanja, u krajnoj eksplikaciji svog pogleda na arheologiju kao nauku, osporila upotrebu analogija kao adekvatnog saznajnog postupka. S druge strane, postporcesna arheologija, nastala kao reakcija na pozitivistički program nove arheologije, je osporila mogućnost objektivnog saznanja prošlosti, tvrdeći da će svi naši zaključci neminovno biti projekcija savremenih iskustava, odnosno uspostavljenih analogija. Odričući mogćnost objektivnog naučnog saznanja, što je u skladu sa njenim širim teorijsko-filozofskim okvirom, postprocesna arheologija je ostala u načelu nezainteresovana da, prepoznatu činjenicu o prirodi arheološkog istraživanja dalje razmatra u pokušaju stvaranja bolje i relevantnije metodologije za rekonstrukciju prošlosti. U pokušaju da ukažem na potrebu da se arheologija vrati problematizovanju analogije kao jedinom mogućem epistemološkom okviru i metodološkom postupku, cilj ovog rada je da ukaže na potencijal teorije refleksivnosti kao mogućeg polazišta postprocesne arheologije na rešavanju ovog važnog aspekta arheološke prakse. Zalaganja za rekonfigururisanjem i reuspostavljanjem arheologije kao politički i društveno osvešćene i angažovane prakse, što su neke od ključnih tendencija u okviru postprocesne škole, može biti opasno, ukoliko arheologija ne bi paralelno razvijala povećanu kritičku svest o ograničenjima, mogućnostima i metodima dolaženja do znanja o prošlosti. Društvena i politička ulogu arheologije je, kako su pokazali upravo radovi postprocesne škole, ogromna, veoma moćna, često manipulativna i opsana, te je, upravo zato, nužno uspostavljanje metodologije koja povećava, odnosno osporava relevantnost zaključaka do kojih dolazi savremena disciplina. U suprotnom, arheologija bi mogla postati poligon neprimerene političke borbe u kojoj će hiperkriticizam društvene, ali ne i metodološke relevantnosti, obesmisliti njenu naučnu ulogu i stremljenjesr
dc.formatapplication/pdf
dc.languagesr
dc.publisherУниверзитет у Београду, Филозофски факултетsr
dc.relationinfo:eu-repo/grantAgreement/MESTD/Basic Research (BR or ON)/177008/RS//
dc.rightsopenAccessen
dc.sourceУниверзитет у Београдуsr
dc.subjectarheološka epistemologijasr
dc.subjectarchaeological epistemologyen
dc.subjectReflexive theoryen
dc.subjectanalogyen
dc.subjectmethodologyen
dc.subjectHellenismen
dc.subjectsocial and political role of archaeological disciplineen
dc.subjectteorija refleksivnostisr
dc.subjectanalogijasr
dc.subjectmetodologijasr
dc.subjecthelenizamsr
dc.subjectdruštvena i politička uloga arheološke disciplinesr
dc.titleRefleksivna priroda arheološkog zaključivanja : studija slučaja korpusa helenističkih nalaza u Srbijisr
dc.titleThe reflexive character of archaeological reasoning: a case study of hellenistic finds in Serbian archaeologyen
dc.typedoctoralThesis
dc.rights.licenseBY-ND
dcterms.abstractБабић, Сташа; Палавестра, Aлександар; Вујовић, Мирослав; Кузмановић, Зорица; Рефлексивна природа археолошког закључивања : студија случаја корпуса хеленистичких налаза у Србији; Рефлексивна природа археолошког закључивања : студија случаја корпуса хеленистичких налаза у Србији;
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/25941/Disertacija.pdf


Files in this item

Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record