Балканска политика избегличке грчке владе : 1941-1944. године

Abstract

The aim of this dissertation is the description and analysis of Greek Balkan politics during 1941-1944. The activity of the Greek government in exile creates some practical issues with respect to the way of exerting politics. In addition, the independence of the Greek Balkan politics is investigated, as well as the presence of a particular strategy in it. Furthermore, the national claims that Greek Balkan politics presented in front of their allies in the conference of Peace in Paris are presented, along with the fundamental ideas of these claims and to what extend the Greek national claims were fulfilled. Moreover, this dissertation refers to the politics that was implemented against the rest of the Balkan countries, the existing circumstances in Greece during the return of the exile government and the thoughts about the future of the political system in Greece. The project was carried out based upon published archived material of the Greek and Serbian Ministry of Foreign Affairs, the Historical Archive of Serbia and Montenegro (Yugoslavia) and General State Archives of Greece. Along with these, material from the Academy of Athens (Research Center for the Study of Modern Greek History) and the British Ministry of Foreign Affairs (Foreign Office 371) was utilized. Finally, I used material from the National Library of Serbia, Library of the Philosophical University of Belgrade, National Library of Athens, Gennadius Library and Library of Panteion University.

Циљ истраживања, у оквиру докторске дисертације „Балканска политика Грчке владе у емиграцији 1941-1944. године“, је да сагледа и анализира балканску политику грчке емигрантске владе током Другог светског рата. Влада у условима избеглиштва је морала да се суочи са многоструким практичним питањима у вези са доношењем одлука и начинима утврђивања политике. Детаљније ће бити испитано у којој мери је балканска политика грчке емигрантске владе била самосвесна, да ли је имала неку јаснију концепцију балканске политике, које су биле националне и територијалне претензије Грчке и које су биле основе тих претензија, каква је била политика Грчке према другим балканским земаља, каква је била ситуација у земљи после повратка емигрантске владе у Грчку, каква су била мишљења о уређењу политичког система и да ли су на крају остварене грчке националне претензије. Рад је урађен на основу необјављеног архивског материјала, већег броја архивских фондова архива Министарства спољних послова Србије и Грчке, Архива Србије и Црне Горе (Југославије) и Генералног архива грчке државе. Значајни подаци прикупљени су из Архиве Академије у Атини (Центар за истраживање новије грчке историје) и из документације Министарства спољних послова Велике Британије (Foreign Office 371). Такође, у сврху прикупљаља потребног материјала за рад, радио сам у библиотекама у Србији, конкретно у Библиотеци града Београда, Народној библиотеци Србије и библиотеци Филозофског факултета. Значајан материјал пронашао сам и у одређеним библиотекама у Атини: Народна библиотека Атине, Библиотека Генадиос, Библиотека Грчког парламента и Библиотека Пандио факултета.