Show simple item record

Milenko Filipović in Serbian еthnology

dc.contributor.advisorKovačević, Ivan
dc.contributor.otherRibić, Vladimir
dc.contributor.otherGorunović, Gordana
dc.contributor.otherGavrilović, Ljiljana
dc.creatorMiljković-Matić, Jelena A.
dc.date.accessioned2016-01-05T12:52:04Z
dc.date.available2016-01-05T12:52:04Z
dc.date.available2020-07-03T09:55:45Z
dc.date.issued2012-11-01
dc.identifier.urihttp://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=463
dc.identifier.urihttp://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/3207
dc.identifier.urihttps://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:6314/bdef:Content/download
dc.identifier.urihttp://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=523050903
dc.description.abstractMilenko Filipović, a Serbian ethnologist who worked between 1924 and 1969, is carefully considered from several aspects in this doctoral dissertation, whose aim is to identify the position he takes in Serbian ethnology. Given the fact that he published nearly four hundred works and was interested in a large number of aspects of the nation’s life, and that his practical work permeated all possible aspects of the profession of an ethnologist, Milenko Filipović seemed to have had to deserve a prominent place in the history of Serbian ethnology. That could also be concluded from texts dedicated to him, in which his human and professional qualities are praised. Often, however, he was not appraised on the basis of the analysis of his works but on the basis of an intuitively gained impression. In a large number of texts about Milenko Filipović, written on the occasion of his death, we could learn about his colleagues’ wonder and their exceptional respect for him as a scientific phenomenon; yet, the explanations of his importance reduced for the most part to the quantitative contribution he had made to ethnology in a form of numerous printed works and professional activities he participated in. In merely few texts, the authors tackled Filipović’s works, namely their particular thematically restricted segments, in more detail, stepping deeper into the analyses of Filipović's approaches and procedures he had applied. So, first of all, we have taken into consideration texts which were written about him, i.e. we have portrayed Milenko Filipović from the point of view of the re-creation of impressions he and his written work had on his colleagues. Also, we have tried to reach the goal of the dissertation by, as well, casting light on Milenko Filipović’s own attitude towards ethnology and basic ethnological terms, which we have made an effort to recreate on the basis of his sporadic statements about them, taking notice of what he thought of Jovan Cvijić and Vuk Karadžić, who he thought were the key great men of Serbian ethnology. We have also portrayed Filipović’s eight works, which some colleagues highlighted as his best achievements, all for the purpose of showing what it is that makes his work specific in comparison with other ethnologists of his time and, generally, what his best achievements are like. First of all, the idea was to articulate the impression which Milenko Filipović’s work had made on his colleagues and, in that way, reveal the position he had spontaneously taken in the history of Serbian ethnology, at the same time considering his personal commitments concerning the key notions and persons of the science. The scientific phenomenon of Milenko Filipović is set in the framework of the scientific ambience popular in his time, consisting of certain ideological frameworks within which scientists, as well as he himself, generally contemplated. Not only was Milenko Filipović exposed to the impacts of the popular scientific climate but he himself took part in its development, being presumably the most active Serbian ethnologist of his time and, therefore, quite influential as well. Also, we have portrayed Milenko Filipović in contemporary political frameworks of his time, too, given the fact that that particular life dimension had a significant impact on his career. Generally speaking, great attention has been paid to the relationship between ethnology and social reality, since that relationship is, typically, intensive and Milenko Filipović was completely aware of that and was making efforts to define himself in that sense as a politically neutral and, at the same time, socially active scientist. Also, we have tried to find something that would distinguish Milenko Filipović in the history of Serbian ethnology as a meritorious participant in order not to leave him remembered as a figure of ephemeral significance. We have generally concluded that, the way he was thinking, Milenko Filipović actualized and blended the main ideological trends woven into the base of ethnology, enlightenment aspirations and a romantic perception of people. Apart from that, relying on his eclectic theoretical-methodological approach, he made it possible for his thoughts to be open and flexible, so he was able to keep himself informed about events in foreign ethnologies and develop himself in directions he thought were scientifically lucrative. Yet, he failed to become the one to introduce a new scientific paradigm, which became popular in Serbian ethnology soon after he had died, although he had been very well aware of the need for radical change of the basic scientific attitudes. Milenko Filipović was trying to contribute there to some extent, first of all to define the basic ethnological terms whose meanings were simply implicit; however, he could not give up on his positivistic and essentialist approach to ethnological research. We have reached a conclusion that, in the history of Serbian ethnology, Milenko Filipović stands at the very turning point between the old-fashioned ethnological approach and the modern anthropological approach to the study of the man’s world. Part of his work introduced novelties in Serbian ethnology, as he also thought the basic precepts needed thorough reassessment, on the one hand, while, on the other, his ties with the classical approach his predecessors had given form to still remained.sr
dc.description.abstractМиленко Филиповић, српски етнолог који је деловао од 1924. до 1969. године, размотрен је из неколико углова у овој докторској дисертацији, чији је циљ да утврди позицију коју он заузима у српској етнологији. Будући његов штампани опус бројао близу четири стотине наслова а његово интересовање обухватало велики број области живота нације, као што је и његова практична делатност залазила у све могуће аспекте професије етнолога, чинило се да је Миленко Филиповић морао заслужити запажено место у историји српске етнологије. То се могло закључити и из текстова њему посвећених, у којима се похвално говори о његовим људским и професионалним квалитетима. Међутим, он махом није оцењиван на основи анализе радова, него на основи утиска који се интуитивно стиче. У множини текстова о Миленку Филиповићу који су настали пригодом његове смрти могла се прочитати свеукупна задивљеност и изузетно поштовање колега према његовој научној појави, али су се објашњења његовог значаја свела претежно на квантитативни његов допринос етнологији у виду многих радова које је објавио и многих стручних делатности у којима је учествовао. У свега неколико текстова су се њихови аутори детаљније позабавили Филиповићевим опусом, и то појединим његовим сегментима, тематски омеђеним, залазећи у анализе Филиповићевих приступа и поступака које је примењивао. Тако смо, пре свега, узели у обзир текстове који су написани о њему, то јест сагледали смо Миленка Филиповића са становишта реконструисања утисака које су он и његово писано дело учинили на колеге. Такође, ка циљу ове докторске дисертације се ишло и осветљавањем становишта самог Миленка Филиповића према етнологији и основним етнолошким појмовима, која смо покушали да реконструишемо на основи спорадичних његових изјашњавања о њима, као што смо се осврнули и на његово мишљење о Јовану Цвијићу и Вуку Караџићу, које је он сматрао кључним великанима српске етнологије. Приказали смо и осам Филиповићевих радова, које су поједини колеге истакли као најбоља његова остварења, да би се примерима показало шта је то што његово дело чини специфичним у односу на друге етнологе тог доба и, уопште, како изгледају његова најбоља остварења. Идеја је била да се пре свега артикулише утисак који је дело Миленка Филиповића направило на колеге, те да се на тај начин покаже место које је он спонтано заузео у историји српске етнологије, уз разматрање његових личних опредељења у односу на кључне појмове и личности ове науке. Научна појава Миленка Филиповића је постављена у оквир научног амбијента актуелног у његово време, састојећег се од извесних идеолошких оквира у којима се кретало научно размишљање уопште, па и његово. Колико је Миленко Филиповић трпео утицаје актуелне научне климе толико је и сам учествовао у њеној разради, будући ваљда најактивнији српски етнолог свог времена и стога прилично утицајан. Такође, сагледали смо Миленка Филиповића и у савременим му политичким оквирима, с обзиром на то да је та димензија живота имала значајан утицај на његову каријеру. Уопште је доста пажње поклоњено односу између етнологије и друштвене стварности, будући да је тај однос по правилу интензиван и да је Миленко Филиповић био сасвим свестан тога, покушавајући да се одреди у том смислу као политички неутралан а опет друштвено активан научник. Покушали смо и да пронађемо нешто што би Миленка Филиповића поставило у историју српске етнологије као заслужног делатника, да не би остао фигура од пролазног значаја. Општи је закључак да је Миленко Филиповић својим начином размишљања актуелизовао и објединио главне идеолошке трендове уткане у основу етнологије, просветитељске тежње и романтичарско виђење народа. Поред тога, својим еклектичким теоријско-методолошким приступом обезбедио је отвореност и флексибилност свом мишљењу, тако да је био у стању да прати збивања у страним етнологијама и да се развија у смеровима који су му се чинили научно пробитачним. Ипак, он није успео да буде доносилац у српску етнологију нове научне парадигме, која је убрзо после његове смрти постала актуелна, иако је врло добро видео потребу за радикалном променом основних научних ставова. Миленко Филиповић је покушавао да ради нешто у том правцу, пре свега да дефинише основне појмове етнологије чије се значење просто подразумевало, али није успео да напусти позитивистички и есенцијалистички приступ етнолошком проучавању. Тако је наш закључак да Миленко Филиповић стоји у историји српске етнологије на самој прекретници између старинског етнолошког и модерног антрополошког приступа проучавању човековог света. Јер, једним делом свог опуса Миленко Филиповић је унео новине у српску етнологију, као што је и осећао потребу за коренитим преиспитивањем основних поставки, док је, с друге стране, остао везан за класични приступ какав су уобличили његови претходници.en
dc.formatapplication/pdf
dc.languagesr
dc.publisherУниверзитет у Београду, Филозофски факултетsr
dc.relationinfo:eu-repo/grantAgreement/MESTD/Basic Research (BR or ON)/179009/RS//
dc.rightsopenAccessen
dc.sourceУниверзитет у Београдуsr
dc.subjectМиленко Филиповићsr
dc.subjectMilenko Filipovićen
dc.subjecthistory of Serbian ethnologyen
dc.subjectnational studiesen
dc.subjectисторија српске етнологијеsr
dc.subjectнаука о народуsr
dc.titleМиленко Филиповић у српској етнологијиsr
dc.titleMilenko Filipović in Serbian еthnologyen
dc.typedoctoralThesis
dc.rights.licenseBY
dcterms.abstractКовачевић, Иван; Гавриловић, Љиљана; Горуновић, Гордана; Рибић, Владимир; Миљковић-Матић, Јелена A.; Milenko Filipović in Serbian ethnology; Milenko Filipović u srpskoj etnologiji;
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/25926/Disertacija.pdf


Files in this item

Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record