Политичко насиље на Северном Кавказу од 1994. до 2009. године

Abstract

Политичко насиље као један од појавних облика социјалног насиља је од 1994. до 2009. године представљало основно средство у борби за власт, контролу над природним ресурсима и остварење националних, верских и других циљева великих друштвених група, па и читавих етничких заједница на Северном Кавказу. Да би се дошло до свеобухватних научних сазнања о овој теми, потребно је извршити анализу досадашњих достигнућа на плану дефинисања политичког насиља, као и друштвено-економских релација и противречности из којих проистичу његови стварни и потенцијални узроци, попут унутрашње политичке, социјално-економске и безбедносне кризе, сложених регионалних и међународних односа, интереса и сл. Политичко насиље уопште, па и на Северном Кавказу, има материјално-економске, идејно-идеолошке, алијенационо-интерперсоналне и политичко-организационе основе, а може се класификовати према различитим критеријумима, као што су садржај, начин вршења, носиоци, односно квантитативан обим субјекта, распрострањеност, време трајања, одговарајућа функција, итд. У севернокавкаском региону политичко насиље има дубоке корене, чије сагледавање подразумева мултидисциплинарни приступ, превасходно заснован на политичким наукама, историји, социологији, културологији и етнопсихологији, како би се утврдили узроци и приказала генеза, континуитет и специфичности ове појаве. Правилно поимање историје Северног Кавказа је битан предуслов за објективно истраживање и оцену конкретних савремених примера основних (претња силом, принуда и притисак, психофизичко злостављање – мучење, политичко убиство и атентат и диверзија) и сложених облика (насилни протести, побуне, нереди и немири, тероризам, субверзија, репресија, терор, герила, устанак, војна интервенција и рат) политичког насиља који су се догодили у овом региону или су настали као последица збивања на тим просторима. Свака држава која се суочи с политичким насиљем настоји да му се супротстави на ефикасан начин. Стога истраживање овог политичког феномена на Северном Кавказу подразумева подробно теоријско проучавање позиције, улоге и значаја свих актера укључених у процес супротстављања, а нарочито специјалних (контраобавештајних и обавештајних) служби и јединица. Имајући у виду да супротстављање политичком насиљу у савременим условима подразумева знатно шири приступ од искључивог ослањања на репресивне методе, неопходно је сагледати све могућности које стоје на располагању субјектима супротстављања. Основни критеријуми за оцену квалитета примењених метода представљају садржај, ефекти, домети и границе достигнуте током супротстављања политичком насиљу на Северном Кавказу, на основу чега се на теоријском нивоу могу формулисати предлози за модификацију постојећих и примену нових, делотворнијих метода

In the period from 1994 to 2009, political violence as a form of social violence, has been an indispensable instrument in the struggle for power, control over natural resources and for achieving various national, religious and other goals of large social groups, or even entire ethnic communities in the North Caucasus region. To reach any comprehensive scientific conclusions on this subject matter, it is crucial to examine current scientific accomplishments towards defining political violence. It is also necessary to analyze socio-economic relations and contradictions that are the underlying actual or potential causes of political violence, which include internal political, socio-economic and security crisis, complex regional and international relations, interests, etc. Fundamental, principles political violence in North Caucasus, as in general, is based upon can be perceived as economic, ideology, interpersonal alienation, political organization. It can be classified according to different criteria like substance, method of delivery, perpetrators, quantitative scope of the participants, prevalence, duration, apparent function, etc. In the region of North Caucasus political violence is deeply rooted and to comprehend it properly demands a multidisciplinary approach, predominantly based on political sciences, history, sociology, culturology and ethno-psychology to determine all the causes, genesis, continuity and specificities of this phenomenon. Proper understanding of history of North Caucasus region is an essential prerequisite for objective analysis and interpretation of concrete contemporary examples of elementary (threat of violence, coercion, pressure, psychophysical abuse – torture, political murder, assassination and diversion) and complex forms (violent protests, rebellions, riots, acts of terrorism, subversive activity, repression, terror, guerilla warfare, uprisings and insurgencies, military interventions, and war) of political violence that have arisen as a direct consequence of the situation in this region. Every state faced with political violence aims to counter it in a most efficient way. Therefore, research of this phenomenon in North Caucasus implies thorough theoretical study of the position, role and significance of all the factors involved in opposing political violence, particularly special operations (intelligence and counter-intelligence) services and units. Having in mind that opposing political violence in contemporary terms necessitates a much more comprehensive approach than exclusively relying on repressive methods, it is crucial to analyze all the options agents acting in opposition to political violence have at their disposal. Effectiveness of applied methods can be assessed on the basis of substance, effects, reach and limitations of what has been achieved so far in opposing political violence in North Caucasus region. This evaluation can then be used in formulating theoretical recommendations for modification of existing and development of new, more effective strategies