Политички односи Југославије и Италије у периоду од 1968. до 1975. године

Abstract

Докторска дисертација се бави политичким односима Југославије и Италије у периоду од војне интервенције пет чланица Варшавског уговора на Чехословачку 1968. до потписивања Осимских споразума 1975. године. На почетку рада се испитују последице које су на југословенско-италијанске односе оставила дешавања у Чехословачкој. Неслагање Југославије са политиком Совјетског Савеза и противљење војној интервенцији уклонило је све дотадашње сумње Италије у погледу независности југословенске спољне политике и њене везаности за Исток и отворило нову фазу у односима која се одликовала настојањем обе државе да интензивирају сарадњу на многим пољима. Истовремено, Италијани су дали иницијативу да започну поверљиви разговори како би се дефинитивно регулисало питање међудржавног разграничења и решила сва друга питања везана за границу која су била отворена још од краја Другог светског рата. Главни циљ рада је да се на основу необјављених и објављених докумената из више домаћих и страних архива и релевантне литературе анализирају основне карактеристике политичких односа двеју држава у време када се одвијала последња фаза у дуготрајном процесу дефинитивног међудржавног разграничења и регулисања појединих других отворених питања. Рукопис, такође, представља покушај да се ови односи сагледају у ширем контексту Хладног рата, односно да се анализира улога великих сила, посебна САД, у југословенско-италијанским односима. У периоду од 1968 до 1970. године обе државе настојале су да јавним изјавама, честим посетама државних званичника, благонаклоним ставом према мањинама са обе стране границе, продубљивањем и проширивањем економске сарадње, планирањем заједничких активности на ширем међународном плану и консултацијама двају министарстава иностраних послова манифестују политику добросуседства и сарадње. Проблеми везани за међудржавно разграничење и решавање других питања везаних за границу, попут регулисања статуса словеначке мањине у Италији, нису били у првом плану, већ је њихово решавање било препуштено поверљивим разговорима на нивоу експерата. До промене је дошло на децембра 1970. године у време када је била планирана посета југословенског председника Јосипа Броза Италији. Захваљујући притиску који су на државни врх вршили Словенци, Југославија је настојала да посету искористи како би решила нека од спорних питања. Италија је, са друге стране, због обзира према сопственој десници и иредентистичким круговима који су се томе противили, желела да посета буде манифестационог карактера...

The PhD dissertation deals with political relations between Yugoslavia and Italy in the period from the military intervention of five members of the Warsaw Pact against Czechoslovakia in 1968 until the signing of the Treaty of Osimo in 1975. The paper starts with analyses of the consequences which the developments in Czechoslovakia left on Yugoslav-Italian relations. The Yugoslav disagreement with the politics of the Soviet Union and its opposition to the military intervention removed all Italian doubts regarding independence of Yugoslav foreign policy and its connections with the East and opened a new phase in their relations, characterized by attempts of both parties to intensify their cooperation in many fields. In the same time, Italians initiated opening of confidential talks in order to definitely regulate the issue of interstate border and resolve all other issues pertaining to the border which had remained open ever since the end of the World War Two. The main goal of the paper is to analyse, on the basis of unpublished and published documents from several national and foreign archives and relevant literature, the fundamental characteristics of political relations between the two states in the time of the last phase of the long-lasting process of definite interstate bordering and resolution of some other opened issues. The paper is also an attempt to observe these relations in the broader context of the Cold War, i.e. to analyse the role of big powers, particularly the USA, in the Yugoslav-Italian relations. In the period from 1968 to 1970, through public statements, frequent visits of state officials, benevolent attitude towards minorities at both sides of the border, deepening and expansion of economic cooperation, planning of joint activities in wider international sphere and consultancies of the two ministries of foreign affairs, both states attempted to demonstrate the good neighbourhood and cooperation policy. The problems pertaining to the interstate border and resolution of other issues in relation thereto, such is the regulation of the status of Slovenian minority in Italy, were not in the forefront, but their resolution was left to confidential talks at the experts level. The change occurred during the preparations for the visit of Yugoslav president Josip Broz to Italy, planned for December 1970. Due to the pressure which Slovenia exercised upon the highest state officials, Yugoslavia attempted to use that visit for resolving some of the disputable issues. Italy, on the other hand, concerned for its own rightist and irredentist circles which opposed the visit, wanted it to be of more ceremonial character...