Усклађивање домаћег законодавства са правним тековинама европских заједница уобласти конкуренције

Abstract

Европска унија (ЕУ) представља специфичну међународну организацију са правом да доноси одлуке које су обавезујуће, не само за државе чланице него и за правна и физичка лица на њеној територији. При том, Европска унија је овлашћена да доноси обавезујуће акте у великом броју области које су у прошлости биле регулисане искључиво националним правним актима држава. Ове карактеристике чине правни систем Европске уније врло специфичним и врло развијеним, а самим тим и сложеним. Због тога све државе које претендују да постану чланице Европске уније, морају ускладити своје законодавство са правним правилима која важе у поретку Европске уније, а што је услов за њихов пријем у чланство ове организације. Усклађивање законодавства државе која приступа једини је начин да та држава, након ступања у чланство ЕУ, буде способна да преузме у пуној мери права и обавезе које чланство у Европској унији доноси. Предмет дисертације је процес усклађивања законодавства једне државе у процесу приступања Европској унији, до момента ступања у чланство. Са друге стране, предмет дисертације није и процес усклађивања након приступања ЕУ, будући да тада процес усклађивања добија другачије карактеристике, динамику и методологију. Општа хипотеза коју дисертација потврђује јесте да држава која приступа Европској унији примењује правне тековине европских заједница, тј. acquis communautaire и пре момента званичног ступања у чланство. Другим речима, процес усклађивања заправо представља процес примене acquis communautaire и пре ступања у чланство ЕУ. Држава која приступа ЕУ мора показати да је способна да примењује acquis communautaire како би постала чланица ЕУ. То се мора доказати у току процеса приступања, дакле пре момента самог ступања у чланство. Говорећи de iure, до момента ступања у чланство Европске уније, држава примењује национално законодавство, док acquis communautaire за њу представља страно право, док de facto путем усклађивања са acquis communautaire држава примењује то право, али кроз форму националних прописа који су претходно усклађени са acquis communautaire.

The European Union (EU) is a specific international organization with the power to adopt decisions that are binding not only to member states, but also to natural and legal persons on its territory. In addition, the EU is empowered to adopt binding acts in a vast number of areas that were exclusive domain of sovereign states in the near past. These characteristics make the legal system of the EU very specific, very developed and hence very complex. This is the reason why countries aspiring to be members of the EU must approximate their legal systems with the legal system of the EU, as a precondition that enables them to become member states. Approximation of legislation is the only way to enable the candidate country to take full advantage of all rights and honor all commitments that membership brings. The scope of this dissertation encompasses the process of approximation of the legal system of a country aspiring to become a member state of the EU, until the moment of accession. On the other hand, it does not cover the process of approximation after the accession to the EU, because then the process develops different characteristics, dynamics and methodology. General hypothesis of the dissertation that is being proven is that a country in the process of accession applies the law of the European Communities or acquis communautaire, before the moment of its official accession to the EU. In other words, the process of approximation is, in fact, the process of application of the acquis communautaire before joining the EU. Acceding country must prove its willingness and capability to implement acquis communautaire in order to become a member of the EU. That must be proven in the course of accession, before joining the EU. Speaking de iure, until accession, a country implements its own legislation and acquis communautaire as foreign law, but de facto, through approximation the country implements acquis communautaire disguised in the form of national legal acts. The dissertation aims to prove that proper implementation of the acquis communautaire in the legal order of the acceding country is a condition for membership and not a result of the accession.