Организационе и мотивационе особености учења на даљину

Abstract

Учење на даљину је особен едукациони процес повезивања полазника са дистрибуираним образовним ресурсима. У свом развоју образовање на даљину је прошло неколико технолошких и организационих фаза, од коришћења штампаних докумената до компјутерски заснованих настава и он-лајн учења. У организационом погледу, учење на даљину је претрпело значајне промене. Те модификације су посебно везане за комбинацију и интеграцију и класичног учењa и учења на даљину. Општа тенденција у организовању савремених едукативних програма јесте у смањењу разлика између класичног и учења на даљину јер многи образовни процеси садрже елементе који припадају и једном и другом виду учења. Учење је врло сложен психофизички процес у коме битну улогу има низ фактора, од узрасти и способности усвајајања сазнања преко примењених знања, мотивисаности, интересовања, коришћења искуства и метода учења и других чинилаца. Мотивациони проблеми учења су присутни у свим његовим облицима, али се код студија на даљину они манифестују на специфичан и појачан начин. Њих диктира карктеристична персонална изолација која је наметнута ограничењима контактирања учесника лицем у лице. Контакти између наставника и полазника су осиромашени и сведени на програмиране клишее чиме изосатају васпитни ефекти и други видови усвајања знања (модел, имитација, идентификација...). Персонална изолација је појачана недостатком директног контакта између самих полазника, чиме изостаје ефекат подршке који се уочава у едукационим процесима оргнизованим на класичан начин. Општа хипотеза која је развијена и доказана у оквиру докторске дисертације је да је учење на даљину као структурално нови облик интеракције учесника који намеће потребу за конципирањем особеног организационог модела извођења ове образовне форме, односно да захтева специфичну структуру чинилаца мотивације за учење. Резултати презентовани у истраживачком делу докторске дисртације потврђују постављене хипотезе да учење на даљину налаже креирање особеног модела Организационе и мотивационе особености учења на даљину мр Ђорђе Михаиловић 7 организације извођења и подстицања мотивисаног понашања његових учесника. Те потребе се посебно односе на примену овог едукационог концепта у високом академском и струковном образовању. Добијени резултати указују на развојну тенденцију конципирања ефикасног организационог модела образовања на даљину усмерну према интегрисању кључних мотивационих чинилаца класичног учења (студирања) и учења на даљину

Distance learning is a distinctive educational process of connecting students with distributed learning resources. In its development, distance education has passed a number of technological and organizational phase, the use of printed documents to computer-based teaching and online learning. In organizational terms, distance learning has undergone significant changes. These modifications are specifically related to the combination and integration of the classical learning and distance learning. The general tendency in the modern organization of educational programs is to reduce the difference between conventional and distance learning for many educational processes contain elements belonging to both form of learning. Learning is a complex psychophysical process that plays an important role of factors including the age and ability of adopting knowledge through applied knowledge, motivation, interests, experiences and use teaching methods and other factors. Motivational problems of learning are present in all its forms, but the study of distance they are manifested in a specific and intensive way. They dictate caracteristical personal isolation imposed restrictions contacting participants face to face. Contact between teachers and students are impoverised and reduced to cliches which are out of programmed diversion effects and other forms of learning (model, imitation, identification ...). Personal isolation is reinforced by the lack of Организационе и мотивационе особености учења на даљину мр Ђорђе Михаиловић 8 direct contact between the students themselves, this missing the effect of support that is evident in the educational processes of companies organized in the traditional manner. The general hypothesis is developed and demonstrated in doctoral dissertation that is a distance learning as a new structural form of the interaction of participants who imposes the need for the design of a specific organizational model performing this form of education, or to request a specific structure factors of motivation for learning. The results presented in the research work of doctoral disrtation, confirm the hypothesis that distance learning requires the creation of a specific model of organization, performance and promote motivated behavior of its participants. These needs are particularly relevant to the application of this concept in an educational university academic and vocational education. The results indicate the development trend of conceiving efficient organizational models of distance education turn by integrating the key motivational factors of classical learning (study) and distance learning