Аналогни облици изражавања у специфичном језичком функционисању глувих и наглувих

Abstract

Отежан и успорен развој језика и говора код глувих и наглувих условљава велике тешкоће у стицању знања и свакодневној комуникацији. Усвајање и формирање њиховог лексикона, језичка продукција (писана, говорна и знаковна) и разумевање различитих језичких садржаја, одвијају се на другачији и специфичан начин. На почетку истраживања поставили смо циљ и задатке усмерене на језичко функционисање, у оквиру аналогних облика изражавања, код глуве и наглуве деце. Испитивали смо повезаност између узраста ученика, степена оштећења слуха, успеха из српског језика и пола и специфичног језичког функционисања глувих и наглувих ученика (писаног, говорног и знаковног). Испитивали смо да ли глува и наглува деца са подједнаком успешношћу користе аналогне облике изражавања. Истраживање је спроведено на територији Републике Србије у пет школа које похађају глуви и наглуви (у Београду, Земуну, Јагодини, Крагујевцу и Нишу). Узорак је чинило 83 глувих и наглувих ученика узраста од трећег до осмог разреда. У истраживању су коришћени следећи интрументи: Језичко оцењивање појединих компонената дисфазичне синтаксе (Д. Благојевић)-сегменти Именовање предмета и чему служе и Одговори на питања; Стрип прича (С. Владисављевић), Тродимензионални тест читања (С. Владисављевић)-сегменти који се односе на тачност читања тј. број неправилности (несигурности и грешке) и на разумевање прочитаног текста и Корпус за процену разумевања налога (Исаковић, Димић), 3 групе налога поређане по тежини-од лакших ка тежим. Извршили смо квантитативну и квалитативну анализу добијеног језичког материјала и настојали да утврдимо специфичности језичког развоја глуве и наглуве деце. Добијени резултати приказани су табеларно и графички. На основу резултата спроведеног истраживања дошли смо до закључка да глуви и наглуви ученици имају великих проблема у језичком функционисању, нарочито у говорном и писаном изразу и да, у развоју говора и језика, знатно заостају у односу на своје вршњаке који чују. Уочене су тешкоће при именовању предмета и одређивању чему служе, разумевању питања и одговарању на њих, језичкој формулацији различитог материјала приказаног на сликама, формулацији различитих врста реченица. Појавиле су се бројне несигурности и грешке у читању, као и тешкоће у разумевању прочитаног садржаја. Посебан проблем представљало је разумевање и извршавање свакодневних налога, нарочито налога датих у оквиру писаног говора. Закључили смо да узраст ученика има делимичан утицај, док начин оцењивања има утицаја на специфично језичко функционисање глувих и наглувих ученика. Степен оштећења слуха и пол немају утицаја на специфично језичко функционисање глувих и наглувих ученика. Заостајање у језичком развоју нарочито је уочљиво у оквиру говорног и писаног израза глувих и наглувих ученика, док у оквиру знаковног језика, на свим захтевима, уочавамо знатно боље резултате, адекватнију језичку формулацију и разумевање задатог језичког материјала. Добијени резултати указују на то да глува и наглува деца не користе са подједнаком успешношћу аналогне облике изражавања и да је њихов знаковни израз развијенији од говорног и писаног.

Hindered and slow development of language and speech of deaf and hard of hearing individuals causes great difficulties in acquiring knowledge and in everyday communication. Acquiring and forming of their lexicon, linguistic production (written, oral or sign) and understanding of different linguistic content take place in a different and specific way. At the start of the research, we set the goal and tasks focusing on the linguistic functioning within the analogue forms of expressions with deaf and hard of hearing children. We examined the link between the students’ age, the level of hearing impairment, the performance in the Serbian language and the sex and the specific linguistic functioning of deaf and hard of hearing students (written, oral and sign). We examined whether deaf and hard of hearing children used analogue forms of expression with equal success. The research was carried out in five schools in the territory of the Republic of Serbia attended by deaf and hard of hearing children (in Belgrade, Zemun, Jagodina, Kragujevac and Nis). The sample comprised 83 third grade to eighth grade deaf and hard of hearing students. The following instruments were applied in the research: linguistic assessment of certain components of dysphasic syntax (D. Blagojević) – the segments Naming objects and what they are used for and Answers to the questions; A comic strip (S. Vladisavljević), A three-dimensional reading test (S. Vladisavljević) – segments which relate to reading accuracy, i.e. the number of inaccuracies (insecurities and mistakes), and to reading comprehension and the Corpus for instructions comprehension assessment (Isaković, Dimić), 3 groups of instructions arranged by difficulty in ascending order. We carried out the quantitative and qualitative analysis of the obtained language material and sought to establish the specific characteristics of the linguistic development of deaf and hard of hearing children. The obtained results were presented in tables and graphs. Based on the results of the research conducted, we have come to the conclusion that deaf and hard of hearing students have great problems in linguistic functioning, particularly in oral and written expression and that they considerably lag behind their peers who can hear in speech and language development. Difficulty in naming objects and identifying what they are used for, understanding questions and responding to them, linguistic formulation of various materials presented in the pictures and formulation of different types of sentences was observed. There were numerous insecurities and mistakes in reading as well as difficulty in reading comprehension. Understanding and following routine instructions, especially those given in written form, presented a particular problem. We have concluded that the age of students has a partial effect, while the way in which assessment is done influences the specific linguistic functioning of deaf and hard of hearing students. The level of hearing impairment and the sex have no effect on the specific linguistic functioning of deaf and hard of hearing students. Slow progress in linguistic development is particularly noticeable within oral and written expression of deaf and hard of hearing students, whereas within sign language, we can observe considerably better results, more adequate linguistic formulation and comprehension of set linguistic material in response to all requests. The obtained results indicate that deaf and hard of hearing children do not use analogue forms of expression with equal success and that their sign expression is more developed than their oral and written expression.