Заштита мањина

Abstract

Развој међународнога права узео је нарочито велике размере после Светскога рата. Уговорима о миру 1919. и 1920. године створеи је низ нових међународноправних установа, којима се ново доба из основа разликује од међународног уређења пре 1914 године. Друштво народа са свима новим установама, између којих нарочито место заузимају Стални суд међународне правде и Међународна организација рада, својим радом и развојем дали су сасвим нов изглед међународном праву. У низу ових нових међународноправних установа, створених после 1918. године, једно од највиднијих места заузима заштита мањина. Замишљена као једно решење начела народности, тачније као коректив за образовање нових држава по овом начелу у крајевима настањеним са неколико народности и вера, измешаних тако да се не би могла повући никаква граница између разних народности, заштита мањина је остварена после рата као једна регионална установа међународнога права. Творци заштите мањина стварањем ове установе пренели су на правни терен политичко питање мањина. Но како су разграничењем држава после рата у многим државама источне и средње Европе остале знатне масе мањина, питање мањина је и даље претстављало жив политички значај. Сав значај овога питања види се најбоље по томе што је оно изазвало веома замашну књижевност, која по свом обиму није надмашена литературом ни по ком другом питању међународнога права. 1928 године објавио је Јакоб Робинзон једну библиографију мањинског питања, коју је сам састављач означио непотпуном, и ако је обухватила преко 250 страна великог формата. Прелиставајући ову књигу, која треба да претставља „општи део“ библиографије по овом питању, стиче се утисак о интересовању које је ово питање побудило после Светскога рата. Оно је обрађивано и са социалног и моралног и политичког и правног гледишта; њиме су се бавили многи конгреси и разна удружења; за проучавање питања мањина основано је неколико института и покренуто неколико часописа. За нашу државу, која је Сен-Жерменским уговором примила обавезу заштите мањина, питање мањина има знатног интереса као део позитивнога права. Отуда је и у нас посвећена велика пажња овом питању, како у стручној правној тако и у политичкој књижевности...