Правна природа уговора о испоруци инвестиционе опреме

Abstract

Специфичност уговора о испоруци инвестиционе опреме произилази из чињенице постојања разноврсних обавеза које, по правилу, чине предмет овог уговора. Мисли се првенствено на обавезу да се опрема изради, која по својој правној природи представља обавезу чињења (лат. facere) и обавезу да се обезбеди материјал од којег ће се опрема израдити, која по својој правној природи представља обавезу давања (лат. dare). Присуство таквих обавеза карактеристично је и за уговор о продаји и за уговор о делу, с тим што у овом уговору оне могу бити уговорене као међусобно самосталне или пак до то мере међусобно условљене да доводе до стварања посебног уговорног односа у виду мешовитог уговора. Томе треба додати и чињеницу да овај уговор неретко садржи и елементе других уговора, као што су уговор о грађењу (монтажа опреме, изградња грађевинских објеката у које се опрема уграђује), уговор о инжињерингу и трансферу технологије (уступање знања, обука кадрова, примена know-how-а, израда студија, елабората итд.), уговор о налогу и других, sui generis уговора, чије се обавезе не могу лако подвести под предмет неког именованог уговора (нпр. market in hand contracts, product in hand contract approach, BOT, BOOT и сл). У зависности од врсте и међусобног односа уговорних обавеза у конкретном случају, односно циља који стране уговором желе да постигну, истражује се и правна природа уговора у целини. Проблем при одређењу правне природе може настати онда када уговор о испоруци инвестиционе опреме подразумева обавезу испоручиоца да опрему изради од сопственог материјала. То истичемо зато што се кауза таквог уговора неспорно огледа у чињењу – обавези израде инвестиционе опреме за рачун наручиоца. Уговорне стране, дакле, закључују уговор због тога што испоручилац може да изради опрему, односно да изврши дело, а друга страна се обавезује да исплати накнаду за обављање таквог посла. Материјал од којег се опрема израђује је у функцији њене израде па представља споредну обавезу, невезано од тога ко га обезбеђује. У оба случаја, рад испоручиоца је главна уговорна обавеза и разлог уговорног обавезивања странака.

The specificity of the Supply of Capital Equipment Contract stems from diversity of obligations which forms its subject. This refers, primarily, to the obligation ‘‘to doˮ i.e. to produce equipment (lat. facere) and the obligation ‘‘to give” i.e. to provide the material from which the equipment is to be manufactured (lat. dare). The presence of such obligations is characteristic for both Contract of Sale and Service Contract, whether these obligations are mutually independent or they are forming inseparable obligation, when talking about mixed contract. In addition, this contract often contains elements of other contracts, such as Construction Contracts (construction of buildings in which the equipment is to be installed, installation of equipment), Engineering and Transfer of Technology Contracts (transfer of knowledge, training of personnel, use of know-how, preparation of studies, reports, etc.), Mandate Contract and other sui generis contracts, whose obligations cannot be easily subsumed under the subject of any nominate contract (e.g. market in hand contracts, product in hand contract approach, BOT, BOOT and similar). The legal nature of the whole contract is determined depending on the type and mutual relation of contractual obligations in a specific case, or the aim that parties wish to achieve by performance of contract. The problem while determining the legal nature can arise when the Supply of Capital Equipment Contract includes the obligation of supplier to manufacture the equipment from its own material. This is because the cause of such contract is, indisputably, reflected in obligation ‘‘to do” i.e. in the obligation to manufacture the equipment for the account of the client. Therefore, the parties sign and enter into a contract because the supplier can manufacture the equipment, i.e. perform a service, either individually or by hiring certain associates (subcontractors and subsuppliers), while the other party accepts to pay the compensation for performance of such work. The material out of which the equipment is manufactured is in function of its production, or more precisely, in function of performance of the service that the supplier must undertake. Such service (performed for the account of client) consists of both work and materials. In that regard, the material represents a secondary contractual obligation, nevertheless who provides it (whether it is the purchaser or the supplier). In both cases, the supplier’s work is the primary contractual obligation, the reason of contractual commitment of the parties.