Положај и улога Бразила у регионалним и глобалним међународним односима

Abstract

Након одређивања важећих параметара који су оријентири за међународно укључење земље, у раду је примењена парадигматична анализа, односно интерпретација историје међународних односа Бразила од стицања независности. Овакав приступ заснован на спољним узроцима (каузалност), финалностима које дефинишу државници и међуодносима државника и дубоких сила које преовлађују у земљи, омогућава дистинкцију девет парадигми које су се издвојиле у појединим периодима. Бразил као деценијама нарастајући актер на међународној сцени је од почетка 21. века реализујући универзалистичку, односно логистичку парадигму међународног понашања задобио признату релевантну пројекцију. Влада председника Луле је предузимљиво користила хоризонталну и вертикалну осу међународног укључења земље, што јој је, пре свега, омогућило статус global trader, остварујући континуирано трговински суфицит, чиме је амортизовала ефекте финансијско-економске кризе у свету, бивала независна од усмерења на тржиште САД и привлачила директне стране инвестиције. Служећи се мултилатерализмом као приоритетом у међународним односима и уз ојачан инудустријски парк, Бразил је стекао статус међународно респектабилне средње силе, активно учествује у бројним мировним мисијама ОУН и сматра да треба да постане чланица СБ ОУН чиме би коначно постао и global player у правом смилу. Форсирајући интеграције у Јужној Америци (МЕРКОСУР и УНАСУР) Бразил их, поред економских ефеката, инструментализује ради остваривања својих националних интереса. Свој ангажман показује у формирању и активној делатности многих блокова и алијанси: БРИКС, ИБСА, ЦПЛП, ЦЕЛАЦ, као и динамичној сарадњи са стратешким партнерима. Активно се ангажује у Светској трговинској организацији како би се правила прилагодила свим учесницима, пре свега укидањем пољопривредних субвенција у РЗ.

After determining the current parameters that serve to orient Brazil‟s international relations, the paper develops a paradigmatic approach, through the interpretation of the history of international relations of Brazil since its independence. This approach is based on the analysis of external causes (causation); of policy ends as defined by statesmen, and of the interrelations between statesmen and the deep forces that prevail in the country, which enables us to distinguish between nine paradigms that have prevailed in certain Brazil‟s time periods. Brazil has been for decades a growing player on the international scene, and has, since the beginning of the 21st century applied the universalist and logistical paradigm of international behavior to achieve a relevant and recognized international presence. The government of President Lula has used in an enterprising manner the horizontal and vertical axis of international involvement, that has enabled Brazil to secure, above all, a global trader status, and achieve a continuous trade surplus, which has in turn helped alleviate the effects of the world financial and economic crisis, to became independent of the orientation toward the US market and to attract foreign direct investment. By using multilateralism as a priority in international relations and its reinforced industrial capacities, Brazil has gained the status of an internationally respected middle power that actively participates in a number of UN peacekeeping missions, and aims to become a member of the UN Security Council, which would finally enable it to become a global player in the full sense. Brazil has been forcing the concept of integration in South America (Mercosur and UNASUR) to achieve not only economic effects, but also its own national interests. It is engaged in the formation and activity of many blocks and alliances: BRICS, IBSA, CPLP, as well as in the dynamic cooperation with strategic partners. It is actively engaged in the WTO in order to adapt the rules to all participants, especially the abolition of agricultural subsidies in the developed countries.