Римски деликт furtum у старом и класичном праву

Abstract

Након недефинасног фуртума у Закону XII таблица, пред истра-живачем се јавља његово широко одређење у класичном периоду. Реч furtum се најчешће преводи као крађа. Данас, у свим прав- ним системима, крађа представља кривично дело. Њен опсег, ипак, значајно одступа од римског приватног деликта furtum. Овај је неу- поредиво шири. Фуртум се прилично разликује и од деликта крађе у античкој Грчкој. Приликом истраживања је било нужно почети од решавања питања односа фуртума и додирних појава, као што су својина, др- жавина и bona fides, мотиви, кривица и њени облици. Тражен је од- говор на питања настанка и развоја два настарија деликта, фуртума и инјурије. Инјурија је на почетку била знак противправности и пракримен. Како се римско друштво развијало из ње су постепено издвајани посебни деликти. Фуртум се не издваја из пракримена. Он настаје врло рано и потпуно независно од инјурије. Смртна каз- на након манифестног фуртума говори у прилог тога да у почетку није могло бити личне својине. Постојала је само апсолутна своји- на. Манифестни фуртум је пре Закона XII таблица био једини об- лик фуртума. Овај Закон успоставља разлику између манифестног и неманифестног фуртума. Она се, макар терминолошки, одржала до краја римске историје. Међутим, постепено су створени услови за укидање тог дуализма. Иако је опстала терминолошка разлика, суштинске више није било. То је зато што је место почињења дели- кта изгубило на значају. Како се друштво развијало тако, код фур- тума, у први план почиње да избија заштићени имовински интерес поводом покретне телесне ствари, науштрб светости дома чији је припадак била та ствар. Фуртум само прати формирање приватне својине. Не узрокује је, нити је то обратно случај. Први фуртум и прва инјурија се складно надопуњују – једна установа штити власт над робовима и лицима alieni iuris (припадницима породице), а друга власт над осталим, у сваком случају мање вредним покретним стварима (припацима дома).

After the undefined furtum in Law of the Twelve Tables, the researcher is faced with its broad definition in the classical period. Word furtum is commonly translated as theft. Today, in all jurisdictions theft represents a crime. Its scope, however, differs significantly from the Roman private tort furtum. This one is much broader. Furtum is quite different from the tort of theft in ancient Greece. During the research it was necessary to begin with resolving the issues of relationships between furtum and common phenomena, such as property, possession, and bona fides, motives, guilt, and its forms. It is sought the answer to the question of the origin and development of the two oldest torts, furtum and iniuria. Iniuria was originally a sign of unlawfulness and pra-crimen. As Roman society was developing, specific torts are gradually being emerged from iniuria. Furtum is not excluded from the pra-crimen. It occurs very early and completely independently of iniuria. The death penalty in the case of the manifest furtum supports the fact that in the beginning there could not be personal property. Only absolute property existed. Manifest furtum, before the Law of the Twelve Tables, was the only furtum. This Act establishes a distinction between manifest and non-manifest furtum. That distinction, at least terminologically, was held until the end of the Roman history. Nevertheless, there have been gradually created conditions for the abolishing of this dualism. Although terminological difference survived, there were no substantial ones. This is because a place of tort commit was diminished. As well as society develops with furtum, in the foreground begins to emerge protection of property interest regarding the movable thing, at the expense of holiness of home whose member was the mentioned thing. Furtum just follows the formation of private property. It neither causes it nor vice versa. The first furtum and the first iniuria are harmoniously complementing each other – iniuria protects power over slaves and alieni iuris persons (family members), and furtum authority over the other, in each case less valuable movables (appurtenances of home).