Кривица пацијента као оштећеног у грађанском праву

Abstract

Кривица оштећеног пацијента не разликује се суштински од кривице оштећеног у грађанском праву уопште и за њу такође важе правила о подељеној одговорности. Кривица пацијента ипак има своје специфичности које се своде на кршење обавеза које пацијент има у властитом интересу, а чије испуњење лекар не може захтевати путем тужбе. Кршењем обавеза у властитом интересу по правилу бива погођен сам пацијент, а не лекар који га је лечио. Пацијент је дужан да учини све оно од чега зависи успех његовог лечења, али и да се уздржи од свега што тај успех спречава или отежава. Другим речима, пацијент је дужан да сарађује са ординирајућим лекаром, јер без те сарадње лекар не би био у могућности ни да му постави дијагнозу болести, нити да га лечи. Уколико се пацијент не понаша онако како се од њега очекује, он мора да сноси одређене правне последице. Те последице, међутим, зависе и од понашања ординирајућег лекара, односно од тога да ли је он учинио све што је требало у конкретном случају или је неким својим пропустом отворио или барем „одшкринуо“ врата пацијентовој кривици. Уколико је до тога дошло сматра се да је кривица обострана. У том случају, лекарева дужност да штету надокнади умањује се сразмерно пацијентовој кривици. Приликом утврђивања кривице једне и друге стране не би требало поступати на исти начин. Кривица лекара у облику непажње се не поима као лични укор, него као објективна категорија, тј. цени се према објективном мерилу за пажњу. Супротно томе, кривица пацијента цени се према субјективном мерилу за пажњу. Као медицински лаик, он се може сматрати кривим само ако је, према својим личним способностима и индивидуалним знањима, био способан да се понаша онако како се од њега очекује. У парницама против лекара, кривица оштећеног пацијента има веома мали простор и игра мању улогу него кривица других оштећених лица у другим парничним поступцима. Она је стешњена правним и етичким прописима који лекару налажу ригорозне дужности старања о пацијентовом животу и здрављу, али и пацијентовим сувереним правом на самоодређење.

Negligence of the damaged patient is not much different from the negligence of the damaged person in general in the civil law and is the subject of the regulation on contributory negligence. However, patients' negligence has its specifities related to the breach of duties that patients has in his own interest. Realisation of these duties cannot be required in court. Breach of duties that are set in the intrest of the patient has the consequence for the patient, and not for the physician that treated him. Patient is obliged to do everything that influence his treatment success, but also to refrain of the actions that would prevent or conmplicate it. In other words, patient is obliged to cooperate with the physician, beacause without the cooperation physician would not be in the position to set the diagnosis, nor to treat the patient. If the patient does not behave in the expected manner, he has to suffer some legal consequences. They, however, depend also on the behaviour of the physician, i.e. on whether he has done everything needed or he missed something that enabled the space for the patients' negligence, in which case the negligence comes from both sides. Then, the physicians' duty to compesate the damage is reduced proportionally to the patients' negligence. Negligence of pshysician and the patient shouldn't be assesed in the same way. Physicians' negligence is not understood as the personal/subjective issue, but as an objective category, i.e it is assessed in line with the objective measure of care. Opposite to this, patient's negligence should be assessed in line with the subjective measure for care. As medical lay-person, he could be kept negligent only if he was able to act as expected, having in mind his personal capabilities and individual knowledges. In the civil proceedings against physicians, patients' negligence has insignificant role. It is shrinked by the legal and ethical regulation, which pose rigorous duties of care on patients' health and life, to the physician. Patients' negligence is also shrinked by the patients' right to selfdetermination.