Редовно одмеравање казне у кривичном праву

Abstract

Докторска дисертација под називом „Редовно одмеравање казне у кривичном праву“ садржи осам тематских целина, поред уводног дела и закључка. У првој глави је дато појмовно одређење редовног одмеравања, при чему је посебно анализиран његов однос са концептом индивидуализације казне. У даљем излагању су издвојено проучавана питања сврхе кажњавања, казнених оквира у посебном делу и олакшавајућих и отежавајућих околности, како би се показало на који начин се мења физиономија редовног одмеравања у зависности од тога како су ови институти уобличени на нормативном плану. Такође, анализирано је и место редовног одмеравања у систему кривичног права, кроз компарирање са осталим облицима одмеравања, али и са институтима којима се модификује изречена казна, попут условног отпуста, помиловања и амнестије. Друга глава је посвећена историјату правила о редовном одмеравању, пратећи генезу како у општој тако и у националналној развојној линији. Компаративноправним аспектом бави се трећа глава, анализирајући прихваћена решења у европско-континенталном праву (Италија, Немачка, Руска федерација, Финска, Шведска, Норвешка, Данска, Швајцарска, Румунија, Бугарска и земља бивше СФРЈ) и англосаксонском праву (Велика Британија, САД, Аустралија, Канада). Правни оквир овог института у међународном кривичном праву обрађен је у четвртој глави, при чему су изучавани међународни стандарди одмеравања, релевантне одредбе Статута Међународног војног суда, статута ad hoc трибунала за бившу Југославију и Руанду са пратећим правилницима, Римског статута и Правилника о поступку и доказима. Поменуто проучавање је употпуњено емпиријском анализом кондемнаторних пресуда донетих пред овим судовима. Централни (пети) део дисертације представља студију позитивног права Србије и он започиње освртом на могућности и спорне моменте новог казненог система. Потом су веома детаљно проучаване опште смернице редовног одмеравања – сврха кажњавања, забрана двоструког вредновања и казнени оквири у посебном делу Кривичног законика. Даље разматрање третира таксативно набројане олакшавајуће и отежавајуће околности и то из два угла: теоријског, којим су одређени појам и садржина сваке од њих, и практичног, који је показао како се оне тумаче и вреднују у пракси наших судова, не би ли се дијагностификовали проблеми у нормативном уређењу и у домену примене важећих одредаба. У т ом с мислу предложени су и могући путеви за њихово решавање, тако да су дати извесни предлози de lege ferenda и извесне сугестије корисне за судску праксу. Посебно место у овом делу излагања имају и особености редовног одмеравања казне малолетницима и правним лицима. Шеста глава представља сагледавање редовног одмеравања казне у контексту политике сузбијања криминалитета, са задатком да пронађе одговор на неколико питања – да ли је домаћа судска казнена политика блага и неусаглашена са казненом политиком законодавца, што се често тврди у нашој теорији, како је до ове појаве дошло и како се на њу може утицати, односно да ли је оправдано посматрати пораст и пад стопе криминалитета као релевантне околности за избор врсте и мере казне.

The doctoral dissertation titled “Regular Sentencing in Criminal Law” includes an introduction, eight thematic parts and a conclusion. In the first part, the author defines the concept of regular sentencing and analyzes its correlation with the concept of individualization of punishment. Further on, the author examines the issues pertaining to the purpose of punishment, the framework of punishment in the special part of Criminal Law as well as the aggravating and mitigating circumstances; the purpose of this examination is to point out to the changing physiognomy of regular sentencing which largely depends on how these institutes are envisaged in the normative framework. The author also analyses the position of regular sentencing in the criminal law system by comparing it with other forms of sentencing and other criminal law institutes (such as: parole, pardon and amnesty) which may be applied for the purpose of modifying the imposed punishment. In the second part, the author provides a historical genesis of regular sentencing rules, including the development of these rules on the general and the national scale. In the third part, the author explores the comparative aspect of regular sentencing by analyzing the legal solutions accepted in the European-Continental legal system (embodied in the legislations of Italy, Germany, the Russian Federation, Finland, Sweden, Norway, Denmark, Switzerland, Romania, Bulgaria and former-SFRY countries) and the legal solutions in the Anglo-Saxon/American law (embodied in the legislations of the UK, USA, Australia and Canada). In the fourth part, the author explores the legal framework of this institute in the international criminal law by analyzing the international standards on sentencing, relevant provisions of the Statute of International Military Court, the statutes of ad hoc tribunals for the former Yugoslavia and Ruanda (and their accompanying Rules of Procedure and Evidence), and the Statute of Rome (and its accompanying Rules of Procedure and Evidence). This analysis is supplemented by an empirical analysis of the condemnatory judgments rendered by these courts/tribunals. The fifth (central) part of the dissertation includes an analysis of the positive law of Serbia. The author first provides an overview of the disputable provisions on sentencing and punishment contained in the new Serbian legislation and points to possible legal solutions. Then, the author provides a comprehensive analysis of the general provisions on regular sentencing, including the purpose of punishment, the prohibition of dual-evaluationin determining the punishment, and the framework of punishment envisaged in the special part of the Serbian Criminal Code. After that, the author provides a list of aggravating and mitigating circumstances, which are further analyzed from two different aspects: the theoretical aspect (in order to define the concept and contents of each circumstance) and the practical aspect (in order to show how these circumstances are interpreted and valued in the judicial practice of Serbian courts); the purpose of this analysis is to identify the problems both in the normative framework and in the application of the existing legislation.