Судска власт у уставном и законодавном развоју Републике Србије

Abstract

Независност судске власти и могућност судске заштите сваког грађанина је важна последица поделе власти. Судска власт се конституише према професионалним мерилима, као стручна и неутрална власт. Она саму себе конституише и самој себи полаже рачуне. Сваки, па и најмањи, политички акт на носиоце судске власти представља повреду начела поделе власти и корак даље од владавине права. Теоријски циљ истраживања о судској власти је да се понуде одговори на теоријске спорове о нормативном моделу судске власти и спорове о вршења судске власти, као и да се анализира однос судске према извршној и законодавној власти. Практични циљ истраживања јесте да се у јавности подстакне расправа о стварању услова, механизама и претпоставки за успешну, независну и самосталну судску власт. С друге стране, истраживање подстиче расправу о проблемима судске власти у Републици Србији, доношењу одлука Уставног суда о томе да се извршна и законодавна власт задрже у оквиру права, као и перспективама даљег развоја судске власти, па на тај начин представља могућу основу предстојећим нормативним реформама. Научни методи истраживања који су коришћени у овом раду су: класични, самостални правни методи (догматички, нормативни и упоредни), а користе се и помоћни, самостални методи других друштвених наука (историјски, политиколошки и социолошки). Овај рад у нашој научној, правној мисли требало би да допринесе потпунијем и свеобухватнијем проучавању поделе власти, а првенствено судске власти у Републици Србији. Дата је генеза судске власти у уставном и законодавном развоју Србије од 1804. до 1990. године полазећи од најважнијих социјално-економских карактеристика и политичких односа у друштву. Проучавање судске власти кроз уставне текстове и законе Србије задатак је који осветљава схватање власти на нашим просторима и постаје нит уткана у двеста година уставности у нашој држави.

Independence of judicial authority and a capacity of judicial protection of each citizen is an important effect of the distribution of power. The judicial authority is established according to professional standards, as professional and neutral authority. It establishes itself and renders accounts to itself. Each political act, even the smallest one, directed towards the holders of the judicial authority shall be considered as a breach of the principle of the distribution of power and a step away from the rule of law. A theoretical goal of the research about the judicial authority is to offer responds to the theoretical disputes about the normative model of judicial authority and about the execution of the judicial authority, as well as to analyse the relation of the judicial authority to the executive and legislative authority. A practical goal of the research is to trigger a public debate over the creation of conditions, mechanisms and assumptions for successful, independent and autonomous judicial authority. On the other hand, the research triggers a debate about the problems of the judicial authority in the Republic of Serbia, the passing of resolutions by the Constitutional Court on retaining the executive and legislative authority within the law, as well as the prospects for the further development of judicial authority, thus the research being a possible cornerstone of the forthcoming normative reforms. The scientific methods of research used in this paper are: classic, independent legal methods (dogmatic, normative and comparable), while some auxiliary, independent methods of other social sciences are also used (historical, politicological and sociological). This paper should contribute, in our scientific legal thought, to a more complete and comprehensive research of the power distribution, but particularly the judicial authority in the Republic of Serbia. It provides the genesis of the judicial authority in the constitutional and legislative development of Serbia from 1804 to 1990, assuming the most important social and economic characteristics and political relations in the society. The research of the judicial authority by means of constitutional texts and laws of Serbia, is a task that illuminates the understanding of the power in our region and becomes a thread which is interweaved into two hundred years of constitutionality in our country.