Колокације у научном функционалном стилу
Kolokacije u naučnom funkcionalnom stilu
Докторанд
Перишић, ЈеленаМентор
Drazic, JasminaЧланови комисије
Ajdzanovic, MilanNikolic, Milka
Ajdžanović, Jelena
Drazic, Jasmina
Attribution-NonCommercial-ShareAlike
Метаподаци
Приказ свих података о дисертацијиСажетак
Предмет ове докторске дисертације јесте испитивање фреквенције, формализације, значења и употребе колокација у научном функционалном стилу. Истраживање је засновано на корпусу изабраних зборника научних радова из области хуманистичких и техничких наука (лингвистика и техника), при чему репрезентативан узорак чини 300 научних радова, с циљем да се утврди инвентар постојаних лексичких спојева и упореди њихова употреба у различитим научним дисциплинама. Издвојене колокације посматрају се из формалног – структурног аспекта и садржинског – семантичког угла. Методе којима се приступа грађи у корелацији су са природом колокација, те је превасходно примењена компоненцијална анализа, потом колокацијска, као и концептуална анализа. Посебно место у истраживању заузима когнитивни приступ проблематици будући да се, како и досадашња когнитивнолингвистичка испитивања показују, истраживање, тј. научна аргументација разуме као путовање. У том контексту идентификују се лексички спојеви којима се вербали...зује овај концепт – од поласка, кретања, препрека на путу, до достизања циља, тј. закључака истраживања. Научни функционални стил одликује превасходно доминација јасног, објективног, недвосмисленог исказа, што подразумева употребу пре свега примарних лексичких значења, изостанак синонимије, те сваке врсте субјективности. Ипак, грађа показује да је присуство лексичких јединица из општег лексичког фонда услов за развој секундарних значења, што резултира могућностима за остварење колокација. Идентификација фреквентних колокација у ексцерпираној грађи основа је за конципирање речника колокација једног научног стила, у другом регистру – језику струке. Осим тога, у складу са поставкама педагошког приступа истраживању колокација, ово истраживање има за циљ да допринесе једноставнијем учењу српског језика као страног у домену овога стила, тј. да омогући лакше памћење значења речи, а то је управо најужи контекст у којем се најчешће та реч јавља.
Predmet ove doktorske disertacije jeste ispitivanje frekvencije, formalizacije, značenja i upotrebe kolokacija u naučnom funkcionalnom stilu. Istraživanje je zasnovano na korpusu izabranih zbornika naučnih radova iz oblasti humanističkih i tehničkih nauka (lingvistika i tehnika), pri čemu reprezentativan uzorak čini 300 naučnih radova, s ciljem da se utvrdi inventar postojanih leksičkih spojeva i uporedi njihova upotreba u različitim naučnim disciplinama. Izdvojene kolokacije posmatraju se iz formalnog – strukturnog aspekta i sadržinskog – semantičkog ugla. Metode kojima se pristupa građi u korelaciji su sa prirodom kolokacija, te je prevashodno primenjena komponencijalna analiza, potom kolokacijska, kao i konceptualna analiza. Posebno mesto u istraživanju zauzima kognitivni pristup problematici budući da se, kako i dosadašnja kognitivnolingvistička ispitivanja pokazuju, istraživanje, tj. naučna argumentacija razume kao putovanje. U tom kontekstu identifikuju se leksički spojevi kojima... se verbalizuje ovaj koncept – od polaska, kretanja, prepreka na putu, do dostizanja cilja, tj. zaključaka istraživanja. Naučni funkcionalni stil odlikuje prevashodno dominacija jasnog, objektivnog, nedvosmislenog iskaza, što podrazumeva upotrebu pre svega primarnih leksičkih značenja, izostanak sinonimije, te svake vrste subjektivnosti. Ipak, građa pokazuje da je prisustvo leksičkih jedinica iz opšteg leksičkog fonda uslov za razvoj sekundarnih značenja, što rezultira mogućnostima za ostvarenje kolokacija. Identifikacija frekventnih kolokacija u ekscerpiranoj građi osnova je za koncipiranje rečnika kolokacija jednog naučnog stila, u drugom registru – jeziku struke. Osim toga, u skladu sa postavkama pedagoškog pristupa istraživanju kolokacija, ovo istraživanje ima za cilj da doprinese jednostavnijem učenju srpskog jezika kao stranog u domenu ovoga stila, tj. da omogući lakše pamćenje značenja reči, a to je upravo najuži kontekst u kojem se najčešće ta reč javlja.