Религиозност и духовност здравствених радника Војномедицинске академије и њихов значај за клиничку праксу у контексту биоетике и њене историје

Abstract

Увод/Циљ. Теолошко-хуманистички појмови религиозности и духовности блиско се везују с појмом клиничке медицине, добрим делом се преклапају и тешко их је дефинисати. Са секуларизацијом друштва се та два појма, која су раније сматрана истозначним, раздвајају. Духовност као сложен и мултидимензионални део људског искуства има когнитивне, искуствене и бихевиоралне аспекте. У животима појединаца са наглашеном религијском самоидентификацијом и личном духовношћу, религија и духовност показују се као унутрашња стабилизујућа снага и као социјална подршка у тешким и кризним ситуацијама. Циљ овог истраживања је да се испита повезаност између следећих појмовних одредница: колико религија/духовност верујућих медицинских радника у српском војном санитету утиче на њихову клиничку праксу; њихове религије/духовности као вишедимензионалног појма; пасторалне теологије и могућност приступа клиничкој пракси. Метод. Истраживање је урађено као студија пресека и обухватило је 85 испитатаника запослених у Војномедицинској академији. Обележје посматрања с рангом зависне варијабле је – приступ клиничкој пракси. Мерио се прилагођеним Четвородимензионалним упитником– 4-D Questionairre of Physicians’ Believesand Practices Regarding Religion and Spirituality in the Clinical Encounter. Обележја посматрања с рангом независних предикторских варијабли су религиозност и духовност. Религиозност се мерила 'Индексом религиозности Дјук Универзитета – The Duke University Religion Index. Духовност се мерила Скалом дневног духовног искуства – Daily Spiritual Experience Scale. Резултати. Највећи проценат доктора медицине обухваћених истраживањем верује да религија може спречити тешке медицинске исходе. Највећи број испитаника обе групе негира заједничку молитву са пацијентима приликом појаве религиозних/духовних тема током разговора. Није показана значајнија разлика у утицају религиозности/духовности медицинских техничара и религиозности/духовности доктора медицине на клиничку праксу. Закључак. Религиозност/ духовност човека може се мерити а наука је доказала повезаност религије/духовности и свих аспеката здравља.

Introduction/Goal.Theological-humanistic concepts of religiousness and spirituality are closely related to the concept of clinical medicine, they overlap considerably and they are hard to define. With secularization of society, these two concepts, previously considered synonymous, are now quite distinct. Spirituality, as a complex and multi-dimensional part of human experience, has cognitive, experiential and behavioral aspects. In the lives of individuals with religious self-identification and personal spirituality, religion and spirituality are shown as an internal stabilizing power and as a social support in difficult times and crisis situations. The goal of this research is to examine the correlation between the following concepts: to what an extent does religion/spirituality of believing health workers in the Serbian military health service has an impact on their clinical practice; religions/spiritualities as a multidimensional concept; pastoral theologies and potential access to clinical practice. Method.Research was conducted in the form of a cross-sectional study and it included 85 interviewed employees at the Military-Medical Academy. The feature of observation with rank ordering dependent variableis – clinical practice approach. The measure used is the adapted 4-D Questionnaire of Physicians’ Beliefsand Practices Regarding Religion and Spirituality in the Clinical Encounter.Features of observation with rank ordering independent predictor variables are religiousness and spirituality. Religiousness was measured with the The Duke University Religion Index. Spirituality was measured with Daily Spiritual Experience Scale. Results.The highest percentage of medical doctors included in the study believe that religion can prevent serious medical outcomes. The highest percentage of both groups denied having prayed with patients during conversations about religious/spiritual topics. There were no indicators of a significant difference between the impacts of religion/spirituality of nurses and those of medical doctors on clinical practice. Conclusion: Human religiousness/spirituality can be measured and science has proven the interrelation of religion/spirituality and all aspects of health.