Историјска картографија Србије и Старе Србије у другој половини 19. и почетком 20. века

Abstract

Тема рада је детаљна анализа картографских представа Србије и Старе Србије у европској и српској картографији у другој половини 19. и почетком 20. века. За успешно разумевање историјске картографије наведене две области најпре је било неопходно указати на географске карактеристике и сагледати географски положај Србије и Старе Србије са различитих аспеката, с посебним нагласком на његовим променама у вези са политичким приликама. Затим је пажња посвећена настанку и разумевању географских и географско-политичких појмова српске земље, Србија, Стара Србија, Македонија, Херцеговина, Босна, Бугарска и Горња Албанија (Албанија), а у контексту јаснијег разумевања географског појма Старе Србије, али и генерално историјске географије централног дела Балканског полуострва. У раду је детаљно приказан развој аустријске и немачке картографије Србије и Старе Србије, са нагласком на улогу коју су те две картографске школе имале у ширењу географског знања и у географском упознавању ових области. Затим је анализирана улога руских официра у картирању Кнежевине Србије током тридесетих и седамдесетих година 19. века, а потом је представљено место Србије и Старе Србије на мапама бугарске картографске школе, као и других балканских и европских картографија заступљених са мањим бројем издања. Развој српске картографије посматран је у складу са њеном основном поделом на цивилну и војну картографију, уз указивање на етапе у њеном развоју и главне стране утицаје који су допринели обликовању традиција српске картографске школе. Етнографска картографија Старе Србије и Македоније представља изузетно важан сегмент у историјској картографији Балканског полуострва, посебно у периоду од 1878. до 1914. године, те је и њена детаљна анализа један од задатака овог рада, са посебним нагласком на изворима на основу којих су аутори повлачили границе народа у овом делу Европе. Такође, указано је и на улогу коју су етнографске карте имале у политичком и јавном животу друге половине 19. и почетком 20. века.

In the paper, the main focus is on providing a detailed analysis of cartographic depictions of Serbia and Old Serbia which can be found in European and Serbian cartography of the second half of the 19th and early 20th century. To gain a better understanding of the historical cartography of the aforementioned traditions, it was firstly necessary to point out the geographic characteristics of Serbia and Old Serbia and to gain a broader view of their geographical position from a variety of perspectives, with a special emphasis on the changes which were elicited by political circumstances. Then the attention was dedicated to the genesis and understanding of the geographical and geo-political terminology behind such concepts as: Serbian lands, Serbia, Old Serbia, Macedonia, Herzegovina, Bosnia, Bulgaria and Upper Albania (Albania), all of this within the context of gaining a clearer notion of the geographical term Old Serbia, as well as the historical geography of the Central Balkans in general. This work also features a detailed overview of the development of depictions of Serbia and Old Serbia in Austrian and German cartography, and it also emphasizes the role that these two cartographic schools had in disseminating geographical knowledge of these regions, gaining a more profound understanding of them. Afterwards, an analysis of the role that Russian officers played in mapping the Principality of Serbia during the 1830s and 1870s is given, as well as how Serbia and Old Serbia are depicted on maps of the Bulgarian cartographic school, and those of other Balkan and European traditions as represented by more limited editions. The development of Serbian cartography is observed in accordance with its division into military and civilian cartography, while also tracing out the stages in its development and the main foreign influences which contributed to shaping the traditions of the Serbian cartographic school. The ethnographic mapping of Old Serbia and Macedonia represents an extremely important segment in the historical cartography of the Balkan Peninsula, especially in the period from 1878 to 1914, so a detailed analysis of it is one of the tasks of this work, with a special emphasis on the sources which the authors of these maps used to delineate the borders between people in this part of Europe. Finally, attention is drawn to the role that ethnographic cartography played in the political and public domain in the second half of the 19th and early 20th century.