Антикомунизам у Краљевини Југославији: 1934-1941

Abstract

Предмет докторске дисертације представља антикомунизам у Краљевини Југославији у периоду од 1934. до 1941. године. Феномен антикомунизма у Краљевини Југославији посматран је кроз однос државних органа према комунизму, делатност приватних антикомунистичких организација, али и ставове десничарских политичких партија и верских организација. На тај начин сагледани су унутрашњеполитички мотиви и њихове спољнополитичке последице, чиме је овај феномен посматран у ширем политичком и друштвеном контексту међуратне југословенске државе. Истовремено, није губљена из вида ни ванредно важна међународна димензија, што је омогућило да се антикомунизам у Краљевини Југославији анализира и у контексту политичких и идеолошких кретања у Европи. Упркос чињеници да је у Краљевини СХС/Југославији умногоме недостајало политичког континуитета, у односу према комунизму представници власти имали су доследно негативан став. Он се одражавао у усвајању законских предлога и иницијатива, реформама извршне власти, судској и казненој политици, просветној и пропагандној делатности, али и у спољној политици државе. Посебна пажња посвећена је активностима Југословенског антимарксистичког комитета, као најзначајније приватне антикомунистичке организације. Истовремено, контакти ове и других сличних организација са страним чиниоцима, у првом реду швајцарском Међународном аниткомунистичком антантом и немачком Антикоминтерн организацијом, анализирани су, због тога што су поменуте организације остваривале велики утицај на и настојале да руководе антикомунистичком борбом у Краљевини Југославији. Докторска дисертација заснована је на необјављеној архивској грађи из институција у Србији, Хрватској, Швајцарској, Немачкој, Шпанији и Холандији, великом броју објављених извора и литератури на више светских језика.

This thesis deals with anticommunism in the Kingdom of Yugoslavia between 1934 and 1941. This phenomenon is depicted by observing the stance of the regime towards communism, the activities of private anticommunist pressure groups, stances of right-wing political parties and religious organizations. Having this in mind, both inner political motivations and their foreign political consequences were studied, thereby casting this phenomenon against the backdrop of wide political and social context of the Interwar Yugoslav state. However, the incredibly important international dimension was not overlooked, and anticommunism in the Kingdom of Yugoslavia was placed within the context of political and ideological currents in Europe at that time. Even though the Kingdom of Yugoslavia often lacked political continuity, in regards to communism the ruling elites had a lasting negative attitude. It was manifested in the introduction of legal initiatives, executive power reforms, judicial and punitive politics, education and propaganda, and lastly within foreign policy as well. Special emphasis was placed on the activities of the Yugoslav Antimarxist Committee, the most important anticommunist pressure group. Furthermore, its contacts with corresponding organizations abroad, such as the Swiss Entente Internationale Anticommuniste and the German Antikomintern, were analyzed thoroughly, because those organizations exuded large influence over the anticommunist struggle within the Yugoslav state. This PhD thesis is based on unpublished archival sources from Serbia, Croatia, Switzerland, Germany, Spain and Netherlands, as well as large number of publish sources and secondary literature in several languages.