Пробабилистички приступ пројектовању становништва Србије

Abstract

Традиционални приступ третирања неизвесности у пројекцијама становништва путем формулисања варијанти у распону од високе до ниске не може се сматрати задовољавајућим јер је нејасно колика је вероватноћа да ће интервал између варијанти покрити стварну величину популације. Такође, варијанте детерминистичких пројекција нису међусобно конзистентне будући да нетачно одражавају релативну неизвесност различитих типова показатеља као што су број становника, стопа фертилитета и коефицијенти старосне зависности. Иако је брз развој техника пробабилистичког прогнозирања популације у последњих деценију-две омогућио превазилажење бројних ограничења конвеционалних детерминистичких прогноза, стохастички приступ још увек није нашао своје место у званичним пројекцијама.

Кроз примену тих техника ова дисертација представља прву свеобухватну пробабилистичку прогнозу становништва Србије. У ту сврху користи три главна метода овог приступа: екстраполацију временских серија, анализу историјских пројекционих грешака и метод експертског мишљења. На примеру популационе прогнозе Србије до 2050, показано је како елементи ова три метода могу бити комбиновани приликом израчунавања интервала предвиђања будуће популације и њене полно-старосне структуре. Анализиране су сличности и разлике са најновијом завничном пројекцијом Републичког завода за статистику, 2002-2032, као и са доступним стохастичким пројекцијама других држава. Посебна пажња посвећена је изградњи условних стохастичких прогноза као начину да се кориснику понуди сценаристичка интерпретација стохастичких резултата.

Пробабилистичка прогноза показује да ће се Србија суочити са интензивирањем популационог старења без шанси да се тај процес врати на данашњи ниво. С обзиром на актуелни тренд популационог смањења државе, пораст плодности је један од два неопходна услова да се у наредним деценијама поврати данашњи број становника. Други је снажан прилив имиграната, који је могућ тек уз суштинску промену политичких и економских услова у земљи. Чак и тада, шансе су свега 12% да ће Србија 2050. имати више становника него данас.

The traditional way of dealing with uncertainty in population projections through high and low variants is unsatisfactory because it remains unclear how likely it is that the interval between these variants will cover the actual population size. Besides, variants of deterministic projections are internally inconsistent in the sense that they misrepresent the relative uncertainty in different measures such as population size, fertility, and old-age dependency ratios. Even the techniques of probabilistic population forecasting are increasingly being recognised as a profitable means of overcoming many of the limitations of conventional deterministic forecasts, probabilistic approaches have not yet found their way into official population projections.

This dissertation applies these techniques to present the first comprehensive set of probabilistic population forecasts for Serbia. It reviews three main methods to compute probabilistic forecasts, namely time series extrapolation, analysis of historical forecast errors, and expert judgement. It was illustrated, by the case of Serbia up to 2050, how elements of these three methods can be combined when computing prediction intervals for a population’s future size and age-sex composition. Stochastic results are compared with those of the latest official population forecast computed by Statistical Office of Serbia for period 2002-2032 as well as with the results of available stochastic forecasts for other countries. Special attention is dedicated to constructing conditional stochastic forecasts as a way of overcoming the lack of scenario-based interpretation in stochastic results.

Stochastic forecast shows that Serbia will face significant population ageing with no chances to revert the process during the projection. With respect to decreasing trend of population size, fertility increase is one of two indispensable conditions if Serbia wants to restore its current size. The other is huge immigration that could be accomplished if the country experience fundamental political and economic changes in the forthcoming period. Even then, there is only 12 percent probability that Serbia’s population size in 2050 will be higher than it is today.