Утицај наставног окружења на математичка постигнућа студената

Abstract

Образовање је процес у коме друштво преноси акумулирано знање, вештине и вредности с генерације на генерацију. Активно учешће ученика и студената у друштву је један од главних циљева образовања. Учење математике је много више од самог примања информација, тако да многобројни фактори утичу на ученичка и студентска знања из математике. Како би креирали квалитетну наставу и поспешили усвајањe знања, неопходно је испитати много различитих сегмената. Зато су веома важна и значајна истраживања проблема у настави математике и математичког образовања. Разумевање начина на који модерне технологије могу пружити додатну помоћ студентима да лакше усвајају знања, од пресудне важности а развој традиционалних система за учење и креирања дигиталних наставних материјала. Наставни процес је, од почетка пандемије изазване вирусом Ковид-19, претрпео нагле и велике промене у целом свету. Захваљујући достигнућима информационо комуникационих технологија настава је организована „на даљину“. Окружење за учење је имало велики утицај на организовање и извођење наставног процеса за товреме. Имајући то у виду, у дисертацији је приказано истраживање које пружа емпиријске доказе и испитује утицај различитог окружења за учење на постигнућа студената у оквиру основног курса математике. Испитано је и под којим околностима и у којој мери испитаници постижу боље резултате на сумативним и ормативним проценама знања. За истраживање тема коришћене су квалитативне и квантитативне методе истраживања које користе релевантне статистичке технике. Истраживање је рађено у циљу испитивања и идентификације тренутног стања (у којој мери испитаници исправно интерпретирају стечена знања из математике) као и откривања потенцијалних когнитивних конфликата како би се радило на њиховом превазилажењу и унапређењу наставног окружења и наставних материјала. У околностима споменуте пандемије било је важно детаљније испитати и перцепције студената као и њихову мотивацију и искуство током учења на даљину у тако измењеном образовном окружењу. Иако доприноси раније литературе јасно указују да је мотивација студената позитивно повезана са њиховим понашањем, академским постигнућем и перцепцијом окружења за учење, тренутно постоји потреба за бољим разумевањем како су брзе и неопходне промене учења изазване пандемијом повезане са унутрашњом мотивацијом студената. Мотивација и разумевање студентских перцепција имају значајан утицај на квалитет процеса учења, јер утичу на ангажовање студената у учењу, помажу просветним радницима да преиспитају принципе дизајна учења и даље унапређују и развијају наставне планове и програме. У дисертацији је приказано и друго истраживање које испитује да ли су демографске карактеристике студената утицале на њихову перцепцију о димензијама мотивације (труд(напор)/важност, вредност/корисност и интересовање/уживање). Такође, разматрано је и испитивање свести студената (позитивне и негативне аспекте) о образовним променама и модификацијама које нису добро познате, као и о недостатку емпиријских доказа у савременој литератури. Стога, ово истраживање има за циљ да допринесе том разумевању истражујући перцепцију студената.

Obrazovanje je proces u kome društvo prenosi akumulirano znanje, veštine i vrednosti s generacije na generaciju. Aktivno učešće učenika i studenata u društvu je jedan od glavnih ciljeva obrazovanja. Učenje matematike je mnogo više od samog primanja informacija, tako da mnogobrojni faktori utiču na učenička i studentska znanja iz matematike. Kako bi kreirali kvalitetnu nastavu i pospešili usvajanje znanja, neophodno je ispitati mnogo različitih segmenata. Zato su veoma važna i značajna istraživanja problema u nastavi matematike i matematičkog obrazovanja. Razumevanje načina na koji moderne tehnologije mogu pružiti dodatnu pomoć studentima da lakše usvajaju znanja, od presudne važnosti a razvoj tradicionalnih sistema za učenje i kreiranja digitalnih nastavnih materijala. Nastavni proces je, od početka pandemije izazvane virusom Kovid-19, pretrpeo nagle i velike promene u celom svetu. Zahvaljujući dostignućima informaciono komunikacionih tehnologija nastava je organizovana „na daljinu“. Okruženje za učenje je imalo veliki uticaj na organizovanje i izvođenje nastavnog procesa za tovreme. Imajući to u vidu, u disertaciji je prikazano istraživanje koje pruža empirijske dokaze i ispituje uticaj različitog okruženja za učenje na postignuća studenata u okviru osnovnog kursa matematike. Ispitano je i pod kojim okolnostima i u kojoj meri ispitanici postižu bolje rezultate na sumativnim i ormativnim procenama znanja. Za istraživanje tema korišćene su kvalitativne i kvantitativne metode istraživanja koje koriste relevantne statističke tehnike. Istraživanje je rađeno u cilju ispitivanja i identifikacije trenutnog stanja (u kojoj meri ispitanici ispravno interpretiraju stečena znanja iz matematike) kao i otkrivanja potencijalnih kognitivnih konflikata kako bi se radilo na njihovom prevazilaženju i unapređenju nastavnog okruženja i nastavnih materijala. U okolnostima spomenute pandemije bilo je važno detaljnije ispitati i percepcije studenata kao i njihovu motivaciju i iskustvo tokom učenja na daljinu u tako izmenjenom obrazovnom okruženju. Iako doprinosi ranije literature jasno ukazuju da je motivacija studenata pozitivno povezana sa njihovim ponašanjem, akademskim postignućem i percepcijom okruženja za učenje, trenutno postoji potreba za boljim razumevanjem kako su brze i neophodne promene učenja izazvane pandemijom povezane sa unutrašnjom motivacijom studenata. Motivacija i razumevanje studentskih percepcija imaju značajan uticaj na kvalitet procesa učenja, jer utiču na angažovanje studenata u učenju, pomažu prosvetnim radnicima da preispitaju principe dizajna učenja i dalje unapređuju i razvijaju nastavne planove i programe. U disertaciji je prikazano i drugo istraživanje koje ispituje da li su demografske karakteristike studenata uticale na njihovu percepciju o dimenzijama motivacije (trud(napor)/važnost, vrednost/korisnost i interesovanje/uživanje). Takođe, razmatrano je i ispitivanje svesti studenata (pozitivne i negativne aspekte) o obrazovnim promenama i modifikacijama koje nisu dobro poznate, kao i o nedostatku empirijskih dokaza u savremenoj literaturi. Stoga, ovo istraživanje ima za cilj da doprinese tom razumevanju istražujući percepciju studenata.

Education is a process through which society transfers accumulated knowledge, skills, and values from one generation to another. Active participation of students in society is one of the main goals of education. Learning mathematics is much more than just receiving information, so numerous factors influence students' knowledge of mathematics. In order to create quality teaching and facilitate knowledge acquisition, it s necessary to examine various segments. Therefore, research on the problems in mathematics education is very important and significant. Understanding how modern technologies can provide additional assistance to students in easier knowledge cquisition is crucial for the development of traditional learning systems and the creation of digital teaching materials. Since the beginning of the COVID-19 pandemic, the educational process has undergone sudden and significant changes worldwide. Thanks to the achievements of information and communication technologies, education has been organized "remotely." The learning environment had a significant impact on the organization and implementation of the teaching process during that time. With that in mind, the dissertation presents research that provides empirical evidence and examines the influence of different learning environments on students' achievements in basic mathematics courses. It also investigates under which circumstances and to what extent the participants achieve better results in summative and formative assessments. The research topic was examined using qualitative and quantitative research methods that employ relevant statistical techniques. The research was conducted to explore and identify the current state (to what extent the participants correctly interpret acquired knowledge in mathematics) as well as to discover potential cognitive conflicts in order to work towards overcoming them and improving the learning environment and teaching materials. In the context of the mentioned pandemic, it was important to examine in more detail the perceptions of students, as well as their motivation and experience during distance learning in such an altered educational environment. Although previous literature clearly indicates that student motivation is positively related to their behavior, academic achievement, and perception of the learning environment, there is currently a need for better understanding of how rapid and necessary learning changes caused by the pandemic are associated with students' intrinsic motivation. Motivation and understanding of student perceptions have a significant impact on the quality of the learning process, as they influence student engagement in learning and assist educators in re-evaluating learning design principles and further improving and developing instructional plans and programs. The dissertation also presents another study that examines whether students' demographic characteristics influenced their perception of motivation dimensions (effort/importance, value/usefulness, and interest/enjoyment). Additionally, it explores students' awareness (positive and negative aspects) of educational changes and modifications that are not well-known, as well as the lack of empirical evidence in contemporary literature. Therefore, this research aims to contribute to that understanding by investigating students' perceptions.