Проблем атмосфере у контексту савремене презентације градитељског наслеђа

Abstract

Атмосфера, као просторно-емоционална појава у архитектури, покреће бројна питања у оквиру архитектонског дискурса, а самим тим представља проблем који је неопходно тумачити у контексту заштите и презентације градитељског наслеђа. У савременој архитектонској пракси све присутније су архитекте које ауторске позиције базирају на грађењу атмосфере, а пројектантске приступе и ставове темеље на филозофско-теоријским интерпретацијама појма атмосфере у архитектури, као теоријско-метафоричног појма који је из филозофског преведен у архитектонски дискурс. Тема грађења и перципирања атмосфере недовољно је критички разматрана у архитектонској теорији и пракси, те историјске грађевине и простори који су под заштитом нису валоризовани с аспекта њеног очувања, а самим тиме, ни вредности ових грађевина нису презентоване на адекватан начин, што указује на актуелност теме истраживања, како са теоријског, тако и са практичног аспекта. Проблем идентификације, вредновања, обнове и презентације генератора атмосфере у архитектури, као извора за процену аутентичности и интегритета, односно као материјалних и нематеријалних елемената духа места историјских грађевина и простора, појављује се услед фокусирања међународних усвојених повеља и докумената у области заштите културног наслеђа на перципирање и очување визуелних карактеристика архитектуре, занемарујући нематеријалне аспекте атмосфере. Истраживање се бави питањима обнове и очувања атмосфере у архитектури, као услова за комплексније и адекватније пројекте презентације градитељског наслеђа. Основни циљ истраживања је да се преиспитивањем кључних теорија и принципа савремене заштите и презентације градитељског наслеђа, као и редефинисањем појма атмосфере у архитектури и њеном ревалоризацијом, формулишу предлози за унапређење презентације и интерпретације материјалних и нематеријалних вредности историјских грађевина и простора, кроз активирање генератора атмосфере. То би имплицирало могућа решења за превазилажење недоследности између утемељених конзерваторских захтева и флуидних токова савременог пројектовања, чиме би се обезбедило унапређење и континуитет развоја заштићених грађевина и простора који поседују атмосферске квалитете. Предлози и препоруке за унапређење методологије препознавања, вредновања и оживљавања генератора атмосфере у презентацији и интерпретацији историјских грађевина и простора, формулисани су на основу анализе генератора атмосфере репрезентативних заштићених породичних кућа (вила) грађанске друштвено-културне елите, изграђених крајем XIX и почетком XX века у Београду. Дисертација успоставља везу између филозофских поставки архитектуре и савремене праксе архитектонског пројектовања, све то рефлектујући на иновативан и оригиналан начин на теорију и праксу очувања градитељског наслеђа, што имплицира да ово истраживање поред значаја у националној стручној јавности претендује да има и међународни допринос.

Atmosphere, as a spatial-emotional phenomenon in architecture, raises numerous questions within the architectural discourse and thus represents a problem that needs to be interpreted in the context of protection and presentation of architectural heritage. In contemporary architectural practice, more and more architects base their design positions on building the atmosphere. Their architectural design approaches and attitudes are based on philosophical-theoretical interpretations of the concept of atmosphere in architecture as a theoretical-metaphorical concept translated from philosophical to architectural discourse. However, the topic of building and perceiving the atmosphere is not critically considered enough in architectural theory and practice, and historical buildings and places are not valorized from the aspect of atmosphere preservation. Thus, the values of these buildings are not adequately presented, indicating the research topic's relevance, both from a theoretical and a practical point of view. The problem of identification, evaluation, restoration, and presentation of atmosphere generators as sources for assessing the authenticity and integrity and as tangible and intangible elements of the spirit of place, arose due to projects focusing on international adopted charters and documents in the field of cultural heritage and preserving the visual characteristics of architecture, neglecting the intangible aspects of the atmosphere. The research examines the issues of restoration and preservation of the atmosphere in architecture as a condition for more complex and adequate projects for the presentation of architectural heritage. The main aim of the research is to rethink theories and principles of contemporary preservation and presentation of architectural heritage and to redefine the concept of atmosphere in architecture and to revaluate it and formulate proposals for improving the presentation and interpretation of tangible and intangible values of historic buildings and spaces. This would imply possible solutions to overcome the inconsistencies between the established conservation requirements and the fluid flows of contemporary architectural design, ensuring the improvement and continuity of the development of protected buildings and spaces with atmospheric qualities. Proposals and recommendations for improving the methodology of recognizing, evaluating, and reviving atmospheric generators through the presentation and interpretation of historic buildings and spaces were based on the analysis of atmospheric generators of representative protected family houses (villas) of the socio-cultural elite built in the late 19th and early 20th centuries in Belgrade. The dissertation establishes a connection between the philosophical background of architecture and contemporary architectural design practice, reflecting all this innovatively and originally on the theory and practice of preserving architectural heritage, which implies that this research aspires importance to the national professional public as to the international one.