Модел зелене инфраструктуре у просторном и урбанистичком планирању града Новог Сада

Abstract

У истраживању се проблематизује опште стање одрживости градске форме и система зеленила, као његовог интегралног дела, у односу на глобалне промене климе, пораст броја становника и убрзан урбани развој. Мултифункционални и интегративан приступ планирању зелених система као сваке друге градске инфраструктуре обезбеђује резилијентност урбаним пределима. Према концепту Зелене Инфраструктуре (ЗИ), теза нуди теоријску разраду и практичне обрасце избора и структурирања критеријума којим су вредновани елементи Модела ЗИ-е за Нови Сад. Теоријски део тезе обухвата резултате анализе претходне урбанистичке и просторно-планске документације. Циљ је разрада могућих праваца развоја града Новог Сада које је потребно допунити вредновањем појединачних зелених површина, као практични део истраживања. Изабрани метод за вредновање појединачних површина као потенцијалних елемената Модела ЗИ-е заснива се на претходној разради теоријских принципа и функција у оквиру концепта ЗИ-е као и кроз теоријску основу Екосистемских услуга (ЕУ). Прихваћен холистички приступ се примењује не само у односу на разноликост потенцијалних елемената него и на размеру сагледавања могућег модела а то је ниво појединачне површине, града и урбаног предела, чиме би се постигла и практична примена у односу на систем планирања простора у Републици Србији. Изведени теоријски образац је основ структуре за критеријуме који су дефинисани према групама и кластерима и као такви су изменљиви како би се дефинисали различити сценарији унапређења развоја града. Резултати потврђују дисбаланс планирања отпорног система зеленила кроз негативан континуитет планирања града и уопште урбаног предела Новог Сада. Резутати доказују предеони приступ као део концепта ЗИ-е. Нови Сад је урбана целина која је још увек дефинисана великим предеоним целинама као што су Дунав, Фрушка гора и пољопривредно залеђе. То су и површине које показују високе оцене поготово ако се преклапају са зонама формално уређених градских зелених површина. Мезо размера потврђује да је Модел могућ ако се редефинишу зоне које спајају поменуте целине. Модел ЗИ-е Новог Сада показује висок ниво потенцијала за повезаност зелене мреже, еколошке вредности у оквиру формално дефинисаних, заштићених већих и мањих градски зелених површина, док је преференција корисника на страни само формално уређених зелених површина у њиховој околини или у границама градског језгра. Структуриран Модел вредновања даје могућност анализе сваког појединачног зеленог простора као елемента ЗИ-е који може бити инкорпориран у просторно-планско и урбанистичко планирање.

The research faces the problem of the general state of sustainability of the urban form and greenery system, as its integral part, in relation to global climate change, population growth and accelerated urban development. A multifunctional and integrative approach to green system planning, like any other urban infrastructure, enables resilience to urban areas. According to the concept of Green Infrastructure (GI), the thesis offers theoretical elaboration and practical patterns of selection and structuring of criteria that evaluate the elements of the GI Model for Novi Sad. The theoretical part of the thesis includes the results of the analysis of previous urban and spatial planning documentation. The goal is to elaborate possible directions of development of the city of Novi Sad, which need to be supplemented by evaluating individual green areas, as a practical part of the research. The chosen method for evaluating individual areas as potential elements of the GI Model is based on the previous elaboration of theoretical principles and functions within the concept of GI as well as through the theoretical basis of Ecosystem Services (ES). The accepted holistic approach is applied not only in relation to the diversity of potential elements, but also to the scale of perceiving a possible model, which is the level of individual area, city and urban landscape, which would achieve practical application in relation to spatial planning in Serbia. The derived theoretical pattern is the basis of the structure for the criteria that are defined according to groups and clusters and as such are variable in order to define different scenarios for improving the development of the city. The results confirm the imbalance in the planning of the sustainable greenery system through the negative continuity of the planning of the city and the urban landscape of Novi Sad in general. The results prove the landscape approach as part of the GI concept. Novi Sad is an urban entity that is still defined by large landscape units such as the Danube, Fruška gora and the agricultural hinterland. These are also areas that show high marks, especially if they overlap with the zones of formally arranged urban green areas. The meso scale confirms that the Model is possible if the zones connecting the mentioned entities are redefined. The GI model for Novi Sad shows a high level of potential for green network connectivity, ecological values within formally defined, protected larger and smaller urban green areas, while user preference is on the side of only formally arranged green areas in their surroundings or within the city center. The structured valuation Model provides the possibility of analyzing each individual green space as an element of GI that can be incorporated into spatial and urban planning.